Protiv stava prvog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u slučaju zasnivanja, prestanka i utvrđivanja trajanja radnog odnosa.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme na radnom mestu ... . Skupština opštine Svilajnac na sednici od 27.02.2019. godine imenovala je tužilju na funkciju vršioca dužnosti direktora JP STC Prirodnjački centar Svilajnac iz Svilajnca po sprovedenom konkursu najduže do godinu dana. Dana 27.02.2019. godine tužilja je sa JP STC Prirodnjački centar Svilajnac zaključila ugovor o radu na određeno vreme u trajanju od godinu dana. Tužena je donela rešenje o mirovanju radnog odnosa tužilji broj ../19 po kom rešenju je određeno da tužilji miruje radni odnos od 01.03.2019. do 28.02.2020. godine. Tužilja je sa JP STC Prirodnjački muzej Svilajnac dana 24.02.2020. godine zaključila aneks 1 ugovora o radu na određeno vreme kojim je, kao vršilac dužnosti direktora, zasnovala radni odnos na određeno vreme do 28.08.2020. godine. Tužilja se dana 26.02.2020. godine obratila tuženoj sa zahtevom za mirovanje radnog odnosa počev od 28.02.2020. do 28.08.2020. godine. Tužena je o tom zahtevu odlučila rešenjem broj ../20 od 20.03.2020. godine tako što je odbila zahtev tužilje sa obrazloženjem da se nisu stekli uslovi za usvajanje zahteva i donošenja rešenja o mirovanju radnog odnosa jer tužilja uz zahtev nije dostavila odluku o izboru odnosno, o imenovanju već samo aneks ugovora o radu. Nakon prijema navedenog rešenja tužene, Nadzorni odbor JP STC Prirodnjački centar Svilajnac je aneks ugovora od 16.03.2020. godine stavio van snage navodeći da je uočena greška u rešenju umesto što je naznačeno da tužilja zasniva radni odnos na neodređeno vreme trebalo da stoji „vršiocu dužnosti direktora produžava se radni odnos na određeno vreme“. Protiv rešenja tužene kojim je odbijen zahtev za zasnivanje radnog odnosa tužilja je pokrenula sudski postupak. Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 362/20 od 24.08.2021. godine njen zahtev je odbijen. Dana 15.03.2020. godine uvedeno je vanredno stanje zbog korone koje je trajalo do 14.05.2020. godine. Rešenjem tužene od 14.05.2020. godine tužilji je otkazan ugovor o radu od 02.11.2015. godine zbog nevraćanja na rad u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa. Skupština opštine Svilajnac je na sednici od 15.05.2020. godine utvrdila prestanak mandata tužilji na mesto v.d. direktora JP STC Prirodnjački centar Svilajnac, a rešenjem predsednika Opštine Svilajnac broj 02/16-16/2020-III od 25.05.2020. godine tužilja je postavljena za pomoćnika predsednika Opštine Svilajnac na određeno vreme do isteka mandata predsednika opštine.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužilje neosnovan.

Argumentaciju koju je dao prvostepeni sud u svemu je prihvatio i drugostepeni sud nalazeći da je odredbom člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to: ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka mirovanja iz člana 79. ovog zakona odnosno neplaćenog odsustva iz člana 100. Dalje, odredbom člana 52. st. 2. i 3. Zakona o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS“, br. 15/16 i 18/19) propisano je da je period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora određen na rok od jedne godine kao i da isto lice ne može biti dva puta imenovano za vršioca dužnosti direktora. Odredbom člana 46. istog zakona propisano je da mandat direktora prestaje istekom perioda na koji je imenovan ostavkom i razrešenjem. Rok za vraćanje tužilje na rad kod tužene je bio 16.03.2020. godine. Kako je 15.03.2020. godine proglašeno vanredno stanje, koje je ukinuto 06.05.2020. godine, kao i kako je tužilja sve vreme trajanja vanrednog stanja znala da joj je rešenjem tužene od 12.03.2020. godine odbijen zahtev za mirovanje radnog odnosa to je poslednji radni dan roka za vraćanje na rad tužilje kod tužene bio 07.05.2020. godine. Kako se tužilja do 14.05.2020. godine nije vratila na rad kod tužene, to je zaključeno da je osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa 14.05.2020. godine zakonito. Kako je zahtev za poništaj otkaza ugovora o radu neosnovan, to tužilja nema pravo da se vrati na rad kod tužene niti pravo na isplatu štete iz razloga što je u članu 191. stav 1. Zakona o radu predviđeno da je taj zahtev akcesorne prirode a njegova sudbina zavisi od odluke o glavnoj stvari odnosno od zahteva za poništaj rešenja o otkazu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Naime, prema članu 52. st. 2. i 3. Zakona o javnim preduzećima propisano je da period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine, kao i da isto lice ne može biti dva puta izabrano za vršioca dužnosti direktora. Tužilji je doneto rešenje o mirovanju radnog odnosa kod tužene za period od godinu dana. Taj rok je istekao. Tužilja nije dostavila odluku o ponovnom izboru na mestu vršioca dužnosti. Zbog vanrednog stanja koje je trajalo od 15.03.2020. godine, a koje je ukinuto 06.05.2020. godine, proizlazi da je tužilja trebalo da se vrati na posao 07.05.2020. godine. To nije ispoštovala. Znala je da je rešenjem od 13.03.2020. godine odbijen zahtev za mirovanje radnog odnosa, a presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 362/20 od 24.08.2021. godine odbijen njen zahtev za poništaj tog rešenja, pa proizlazi da je tužilja ušla u fazu kada nije mogla da se služi odredbama člana 79. stav 1. tačka 4. Zakona o radu. Stoga je pravilno postupljeno kada je shodno članu 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu odlučeno da tužilji prestaje radni odnos i da joj se otkazuje ugovor o radu.

Navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Ne mogu se prihvatiti kao tačni navodi da je tužilja dostavila svu potrebnu dokumentaciju za produženje mirovanja radnog odnosa kod tužene, podnošenjem zahteva za produženje mirovanja radnog odnosa a nije priložila odluku o imenovanju za vršioca dužnosti. Nisu prihvatljivi navodi da tužilja nije mogla samovoljno da napusti Prirodnjački muzej jer je to javna funkcija i istu nije mogla da napusti sve do izbora novog zakonskog zastupnika odnosno kada odlukom Skupštine bude razrešena jer su ti navodi protivni postojećim zakonskim propisima koji regulišu uslove mirovanja radnog odnosa zbog imenovanja na određenu funkciju, uopšte, u suprotnosti sa pravima zaposlenih.

Imajući u vidu sve napred izneto na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković