Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13555/2025
07.05.2026. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Mihailović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Andrija Pavlović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1451/25 od 26.03.2025. godine, u sednici održanoj 07.05.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE revizija tužilje, pa se PREINAČAVA presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 1451/25 od 26.03.2025. godine u stavovima 2, 3. i 4. izreke, i PRESUĐUJE tako što se ODBIJA žalba tužene kao neosnovana i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 7421/23 od 13.11.2024. godine u delu stava 2. izreke, kojim je tužena obavezana da na ime naknade materijalne štete plati tužilji 1.578.899,00 dinara sa zakonskom kamatom od 13.11.2024. godine, kao i u stavu 4. izreke.

OBAVEZUJE SE tužena da tužilji plati 67.500,00 dinara na ime troškova revizijskog postupka u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 7421/23 od 13.11.2024. godine dozvoljeno je preinačenje tužbe učinjeno podneskom od 07.05.2024. godine, pa je stavom 2. izreke tužena obavezana da tužilji plati na ime naknade materijalne štete 3.078.899,00 dinara sa zakonskom kamatom od 13.11.2024. godine do isplate. Stavom 3. izreke odbijen je zahtev za isplatu kamate na navedeni iznos glavnog duga za period od 01.10.2015. godine do 13.11.2024. godine. Stavom 4. izreke, tužena je obavezana da tužilji na ime troškova postupka plati 630.245,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1451/25 od 26.03.2025. godine, u stavu 1. izreke, delimično je odbijena kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu u stavu prvom izreke, kao i delu stava drugog izreke, kojim je tužena obavezana da tužilji plati 1.500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.11.2024. godine do isplate. Stavom 2. izreke, u preostalom delu stava drugog izreke, presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu je preinačena i odbijen je zahtev tužilje za isplatu iznosa od 1.578.899,00 dinara sa kamatom. Preinačeno je i rešenje o troškovima postupka tako što je tužena obavezana da tužilji naknadi troškove u iznosu od 425.412,50 dinara, u stavu 3. a stavom 4. izreke tužilja je obavezana da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 33.750,00 dinara.

Blagovremenom revizijom tužilja pobija pravnosnažnu drugostepenu presudu u stavovima dva, tri i četiri izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešnog tumačenja odredbe člana 13. ZPP, odnosno vezanosti parničnog suda za presudu krivičnog suda. Predlaže da se presuda drugostepenog suda preinači i potvrdi presuda Prvog osnovnog suda ili da se ukine i vrati na ponovno odlučivanje. Troškove traži i opredeljuje.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud nalazi da je revizija tužilje osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije bilo bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je bila angažovana od strane tužilje da se brine o njenoj majci, sada pok. VV, što je činila posećujući je u njenom stanu u ul. ... broj ... u Beogradu. Tokom septembra 2015. godine, tužena je iz stana na štetu tužilje, iz ormana dnevne sobe, oduzela metalnu kutiju za nakit, crne boje u kojoj se nalazio zlatan nakit naveden u izreci presude Prvog osnovnog suda u Beogradu SPK br.751/19 od 06.11.2019. godine, kojom je sud prihvatio sporazum o priznanju krivičnog dela po optužnom predlogu Prvog osnovnog javnog tužilaštva Kt 3334/19 SK 746/19 od 06.11.2019. godine, i kojom je okrivljena, ovde tužena, oglašena krivom što je septembra meseca 2015. godine u Beogradu, u ulici ... broj .., u stanju uračunljivosti, svesna svog dela i htela njegovo izvršenje, u nameri da njenim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist čija vrednost prelazi iznos od 450.000,00 dinara na štetu oštećene AA, a u stanu VV iz ormana dnevne sobe oduzela metalnu kutiju za nakit crne boje u kojoj se nalazio opisani nakit. Ocenom izvedenih dokaza, prvostepeni sud je utvrdio broj i vrstu prisvojenog nakita. Njegova vrednost je utvrđena sprovedenim veštačenjem. Prvostepeni sud je prihvatio varijantu nalaza veštaka po kojoj ukupna vrednost nakita u vreme veštačenja prema iskazu tužilje od 08.04.2021. godine i prema vrednosti zlata kvaliteta 750/1000 (18 karata), iznosi 3.078.899,00 dinara.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 154, 155, 185. i 189. ZOO, usvojio zahtev tužilje i tuženu obavezao da joj naknadi vrednost oduzetog nakita u iznosu od 3.078.899,00 dinara sa zakonskom kamatom od presuđenja, imajući u vidu da je visina materijalne štete utvrđivana prema cenama u vreme presuđenja. Prvostepeni sud obrazlaže da pravnosnažna krivična odluka ne sprečava parnični sud da u parničnom postupku utvrđuje obim i visinu nastale štete prouzrokovane krivičnim delom kod činjenice da je tužilja sa imovinskopravnim zahtevom upućena na parnicu.

Drugostepeni sud ne prihvata stanovište prvostepenog suda i delimično preinačava prvostepenu presudu odbijajući zahtev tužilje za vrednost preko 1.500.000,00 dinara. Drugostepeni sud smatra da je sud u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim, pa imajući u vidu da je tužena oglašena krivom za krivično delo iz člana 204. stav 2. Krivičnog zakonika, a ono podrazumeva da vrednost ukradenih stvari ne prelazi 1.500.000,00 dinara, preinačava prvostepenu presudu i za iznos preko 1.500.000,00 dinara, odbija tužbeni zahtev jer je pribavljanje protivpravne imovinske koristi preko iznosa od 1.500.000,00 dinara obeležje kvalifikovanog krivičnog dela iz stava 4. člana 204. Krivičnog zakona, za koji tužena nije pravnosnažno osuđena.

Vrhovni sud ne prihvata ovakvo stanovište drugostepenog suda.

Članom 13. Zakona o parničnom postupku je propisano da je u parničnom postupku sud u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim.

Presudom Osnovnog suda u Beogradu prihvaćen je sporazum o priznanju krivičnog dela po optužnom predlogu Prvog osnovnog javnog tužilaštva i ona se izjednačava sa osuđujućom krivičnom presudom. Ali, sporazumom nije rešeno pitanje od značaja za odlučivanje u ovoj parnici u pogledu vrste i obima štete, te vrednosti oduzetih stvari. Stoga je prvostepeni sud imao ovlašćenje da u parničnom postupku pokrenutom tužbom za naknadu štete od strane lica oštećenog predmetnim krivičnim delom, utvrđuje vrstu i obim štete, odnosno vrednost ukradenih stvari.

Parnični sud jeste vezan činjenicom da postoji krivično delo i da je tužena krivično odgovorna, ali nije vezan u pogledu utvrđivanja vrednosti nastale štete oduzimanjem predmetnih stvari, jer to pitanje nije rešeno u krivičnom postupku u kome je postignut sporazum o krivici, a u kome je tužilja od strane krivičnog suda upućena da imovinskopravni zahtev ostvari u parnici.

Prvostepeni sud je ocenom izvedenih dokaza utvrdio vrstu i obim štete, kao i vrednost stvari, pa je primenom člana 154, 155, 185. i 189. ZOO, pravilno odlučio kada je usvojio zahtev tužilje za naknadu vrednosti ukradenih stvari, sa kamatom od presuđenja. Zato je na osnovu člana 416. ZPP, odlučeno kao u izreci ove presude.

Tužilji su dosuđeni opredeljeni troškovi revizijskog postupka na osnovu člana 153, 154, 165. ZPP, u visini sastava revizije.