Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3623/22 od 02.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predloženo da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. Zakona o parničnom postupku).

Tužena je dala odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je cenio ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužilaca, kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 10/23) i zaključio da nisu ispunjeni uslovi propisani tom odredbom zakona za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena, zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite je ostvarivanje prava tužilaca na adekvatno rešavanje stambenog pitanja kao pravnih sledbenika njihove pok. majke, pošto su ostavinskim rešenjem od 17.11.2014. godine, dopunjenim rešenjem od 20.07.2017. godine oglašeni za naslednike na njenoj zaostavštini, između ostalog, i na pravima i obavezama iz rešenja Komisije za stambena pitanja Vlade RS br. 360-3531/99 od 21.09.1999. godine o dodeli spornog stana u Beogradu (naselje „VV“) površine 64,40 m2. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Komisije za stambena pitanja Vlade RS br. 360-3531/99 od 21.09.1999. godine (na kojem tužioci zasnivaju svoj tužbeni zahtev) majci tužilaca kao radniku RUJP – Inspektoru finansijske policije (po njenoj molbi za rešavanje stambenog pitanja porodice koja živi u neadekvatnom stanu) dat je u zakup na neodređeno vreme predmetni stan, pod uslovom da stan u Beogradu (naselje ...), površine 43 m2 (u kome živi sa porodicom), ustupi Vladi RS, na osnovu Odluke za zadovoljavanje stambenih potreba lica koje bira i imenuje Skupština SRS, Predsedništvo SRS i Izvršno veće Skupštine SRS „Službeni glasnik SRS“, br 46/90) i člana 47. stav 2. Zakona o stanovanju („Službeni glasnik RS“, br 59/92...47/94). Stan joj je predat u državinu 11.06.2001. godine, uz ostavljanje roka od 15 dana od uvođenja u državinu dodeljenog stana (prema zapisniku o primopredaji od 11.06.2001. godine) da Vladi RS preda stan u ..., s pozivom na to da je njen suprug za ovu predaju dao pismenu saglasnost od 07.06.2001. godine. U ostavljenom roku (koji je isticao 27.06.2001. godine) majka tužilaca nije ispunila uslov pod kojim joj je dodeljen stan u naselju „VV“, pravdajući se u svom pismenom izjašnjenju od 31.07.2001. godine time da je njen suprug u međuvremenu podneo tužbu za razvod braka, promenivši bravu na ulaznim vratima svog stana u ... . Tužbu za ravod braka njen suprug podneo je 02.08.2001. godine. Majka tužilaca je 03.09.2001. godine podnela zahtev za izmenu odluke o dodeli stana tako što bi joj se stan dodelio bez uslova (kojem zahtevu nije udovoljeno). Rešenjem Komisije za stambena pitanja Vlade Republike Srbije 34 br. 360-16090/01 od 31.12.2001. godine (koje je potvrđeno odlukom Komisije za stambena pitanja i raspodelu stambenih zgrada i poslovnih prostorija 34 br. 360-5431/2015 od 09.11.2017. godine), stavljeno je van snage predmetno rešenje Komisije za stambena pitanja Vlade RS br. 360-3531/99 od 21.09.1999. godine o dodeli spornog stana u naselju „VV“ zbog neispunjenja uslova pod kojim joj je stan dodeljen. Brak roditelja tužilaca razveden je presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu od 12.07.2002 godine, kojom je mlađi sin (tada maloletan) poveren majci, dok je drugi sin bio punoletan.

Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nižestepene odluke ne odstupaju od odluka Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda donetih u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kada se tužbenim zahtevom traži poništaj akata o stavljanju van snage akta o dodeli stana radi adekvatnog rešavanja stambenih potreba funkcionera, zbog neispunjenja uslova pod kojim je stan dodeljen u ostavljenom roku ako od dana donošenja rešenja do dana useljenja u stan dođe do promene koja bi uticala na pravo na dodelu stana na korišćenje ili na veličinu stana, što je upravo ovde bio slučaj (član 20. stavovi 4. i 5. i član 21. stav 1. Odluke o zadovoljavanju stambenih potreba lica koje bira i imenuje Skupština SRS, Predsedništvo SRS i Izvršno veće Skupštine SRS) i procene donosioca rešenja o ispunjenosti uslova za izmenu prethodno donetog rešenja odnosno da su od dana dodele stana do dana useljenjenja nastupile takve okolnosti. Prilaganje drugačijih odluka uz reviziju nije od uticaja, jer odluke u ovakvoj pravnoj situaciji zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom pojedinom slučaju.

Osim toga, pobijanje nižestepenih odlukama u delu kojim je odbačena tužba tužilaca zbog nedostatka pravnog interesa (član 294. stav 1. tačka 6. ZPP) posebnom revizijom nije dozvoljeno jer se zbog bitnih povreda posebna revizija ne može izjaviti.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke, doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, revizija nije dozvoljena osim kada se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje. Tada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Tom odredbom zakona propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, predmet tužbenog zahteva nije novčano potraživinje. Prema dopuni zaključaka Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda usvojenog na sednici održanoj 10.12.2019. godine o dozvoljenosti revizije u imovinskopravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu (II) revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe ako tužilac u tužbi ili u toku prvostepenog postupka nije označio vrednost predmeta spora, niti se ona može utvrditi na osnovu određene ili plaćene sudske takse (tačka 1.), a izuzetno, revizija je dozvoljena i kada tužilac u tužbi nije označio vrednost predmeta spora niti je ona utvrđena u smislu odredbe člana 33. ZPP, ako je odlukom suda tužiocu naloženo plaćanje takse prema vrednosti spora merodavnoj za izjavljivanje revizije (tačka 2.). Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 15.03.2018. godine, a preinačena 12.05.2020. godine bez označavanja vrednosti predmeta spora, pri čemu tokom postupka vrednost predmeta spora nije utvrđena u smislu odredbe člana 33. ZPP, niti je odlukom suda tužiocima naloženo plaćanje takse prema vrednosti spora merodavnoj za izjavljivanje revizije.

Imajući u vidu da ovo nije parnica iz radnog spora u smislu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, kod kojim je revizija uvek dozvoljena, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, a ni novčano potraživanje, sledi da revizija tužilaca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković