Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković i Jasminke Obućina, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Grad Beograd, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda, protiv tuženog HK Komgrap AD Beograd, u stečaju, MB 07043473, čiji je punomoćnik Mihajlo Srdić, advokat u ..., radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti, vrednost predmeta spora 200.000.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 8Pž 3879/24 od 18.09.2024. godine, u sednici veća održanoj 23.04.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija, UKIDAJU SE presuda Privrednog apelacionog suda 8Pž 3879/24 od 18.09.2024. godine i presuda Privrednog suda u Beogradu P 484/2024 od 14.05.2024. godine i predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Beogradu je doneo presudu 31P 484/2024 dana 14.05.2024. godine kojom je kojom je odbio tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je tužilac vlasnik poslovnog prostora broj 1 površine 408 m2, poslovnog prostora broj 2 površine 212 m2 i poslovnog prostora broj 3 površine 415 m2, svi u prizemlju zgrade u ulici …, postojeće na katastarskoj parceli 2739/2, upisane u list nepokretnosti … KO …, što bi tuženi bio dužan priznati i trpeti i obavezao tužioca da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.523.292,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Privredni apelacioni sud je doneo presudu 8Pž 3879/24 dana 18.09.2024. godine, kojom je odbio žalbu tužioca keo neosnovanu i potvrdio presudu Privrednog suda u Beogradu P 484/2024 od 14.05.2024. godine i odbio zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju, kojom presudu pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom posutpku („Službeni glasnik RS“ br 72/2011 … 10/2023) i zaključio da je revizija tužioca osnovana.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda, na osnovu kog je doneta pobijana presuda, prema izvodu iz katastra nepokretnosti … od 08.11.2016. godine, Holding korporacija Komgrap AD Beograd bila je upisana kao nosilac prava privatne svojine na tri poslovna prostora, broj 1, broj 2 i broj 3, za koje nije utvrđena delatnost – poslovne prostorije u aneksu zgrade …, u prizemlju zgrade broj 1, katastarska parcela broj … KO …, u površinama od 408 m2, 212 m2, i 415 m2, i upisana je 22.09.2016. godine zabeležba sprovođenja izvršenja od stane javnog izvršitelja Mirjane Dimitrijević u predmetu II 911/2015 po rešenju o izvršenju Prvog osnovnog suda II 18938/2015 od 18.11.2015. godine, radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca Acian DOO Beograd prema dužniku Holding korporacija Komgrap AD Beograd, na sva tri posebna dela. Zaključkom o predaji nepokretnosti javnog izvršitelja Mirjane Dimitrijević II 911/2015 od 21.11.2016. godine je određeno da se nepokretnosti na adresi …, katastarska parcela …, list nepokretnosti … KO …, u privatnoj svojini izvršnog dužnika HK Komgrap Beograd, predaju Privrednom društvu Midmark DOO Beograd, kao kupcu, te da se nalaže izvršnom dužniku predaja nepokretnosti, a Republičkom geodetskom zavodu da izvrši upis prava svojine u korist kupca i da obriše sva prava i terete upisane do donošenja tog zaključka. Na dan 17.06.2021. godine, Privredno društvo Midmark DOO Beograd upisano je kao imalac prava privatne svojine na poslovnom prostoru za koji nije utvrđena delatnost, u aneksu zgrade, broj posebnog dela 1, 2, 3, utvrđene površine, na adresi …, katastarska parcela … KO …, dakle ovde predmetnih nepokrenosti.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev sa razloga nepotpune pasivne legitimacije, pozivom na odredbu člana 211. Zakona o parničnom postupku, nalazeći da je tužbom trebalo da bude obuhvaćen i Midmark DOO Beograd, kao upisani imalac prava svojine na predmetnim nepokretnostima. Drugostepeni sud je prihvatio za pravilnu odluku prvostepenog suda. Obrazlaže da u konkretnom slučaju tuženi nije otuđio stvar o kojoj teče parnica, u toku trajanja parnice, već su nepokretnosti prodate u izvršnom postupku kao postupku prinudne prodaje. Dakle, njima se raspolagalo nezavisno od volje tuženog, te nema mesta primeni odredbe člana 204. Zakona o parničnom postupku. Drugostepeni sud smatra da tužbom moraju biti obuhvaćeni ne samo učesnici spornog materijalno pravnog odnosa, već i upisani vlasnik nepokretnosti, jer se spor nužno mora rešiti na isti način prema tuženom i prema vlasniku nepokretnosti.

Vrhovni sud ne prihvata razloge nižestepenih sudova za pravilne.

Revident ukazuje da u vreme pokretanja tužbe nije bilo zakonskih mogućnosti da tužbom budu obuhvaćeni tuženi i sticalac nepokretnosti, već samo tuženi, s obzirom da je sticalac naknadno upisan kao vlasnik nepokretnosti. Tužba je podneta protiv jedinog upisanog vlasnika predmetne nepokretnosti u katastru nepokretnosti u vreme podnošenja tužbe. Tužilac je zatim podneo tužbu protiv Midmark DOO Beograd stvarno nadležnom Višem sudu u Beogradu, te nije imao mogućnost da predloži spajanje parnica po ovde predmetnoj tužbi i po tužbi istog tužioca protiv Midmark DOO Beograd. Isto je utvrdio i prvostepeni sud. Kako je predmetna nepokretnost zaključkom u izvršnom postupku predata kupcu Midmark DOO Beograd nakon podnošenja tužbe u ovoj parnici, to je trebalo primeniti odredbu člana 204. stav 1. Zakona o parničnom postupku kojim je propisano da otuđenje prava o kome teče parnica ne sprečava da se parnica među istim parničnim strankama dovrši.

Kod takvog stanja stvari, pogrešno su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev samo sa razloga što u ovoj parnici nije učesnik i Midmark DOO Beograd, pravno lice koje je prema utvrđenom činjeničnom stanju steklo predmetne nepokretnosti nakon što je podneta tužba u ovoj parnici, i prema stanju u katastru nepokretnosti u vreme presuđenja je upisani titular prava svojine na istima. Prema navodima revidenta i utvrđenim činjenicama od strane prvostepenog suda, proizilazi da je u toku i parnica po tužbi istog tužioca protiv Midmark DOO Beograd, radi utvrđenja prava svojine na istim nepokretnostima, pred Višim sudom u Beogradu, što znači da bi proširenje tužbe u ovoj parnici u odnosu na Midmark DOO Beograd vodilo odbačaju tužbe zbog litispedencije u odnosu na to pravno lice, a kako to pravilno zaključuje i prvostepeni sud nije moguće spajanje ove parnice i parnice koja se vodi pred Višim sudom u Beogradu po tužbi ovog tužioca protiv Midmark DOO Beograd, kao tuženog, jer za to nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 328. Zakona o parničnom postupku. Zaključak da tužbeni zahtev treba odbiti zbog nepotpune procesne zajednice je posledica procesne nemogućnosti da u opisanoj situaciji sticalac, katastarski titular prava svojine na nepokretnostima bude stranka u postupku. To dalje vodi zaključku da je zbog procesne nemogućnosti tužilac onemogućen da ostvari sudsku zaštitu sa tužbenim zahtevom za utvrđenje prava svojine u odnosu na svog pravnog prethodnika. Sa druge strane, ne može se prihvatiti ni zaključak drugostepenog suda da su u konkretnoj situaciji ovde tuženi i treće lice, sticalac nepokretnosti Midmark DOO Beograd, nužni i jedinstveni suparničari, u odnosu na koje bi se spor morao rešiti na jednak način, te da su oni subjekti nedeljivog pravnog odnosa. Ovo stoga, što je prema utvrđenim činjenicama tužilac mogući sticalac predmetnih nepokretnosti na osnovu pravnog posla sa tuženim, dok je treće lice Midmark DOO Beograd originaran sticalac, na osnovu sudske odluke. To dalje znači da bi tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine tužioca iz odnosa sa tuženim mogao biti osnovan, ali da ne bi morao biti osnovan u odnosu na originarnog potonjeg sticaoca nepokretnosti – Midmark DOO Beograd.

Zbog iznetog u konkretnoj situaciji nije bilo prepreke zbog nepotpune procesne zajednice da se odluči o osnovanosti tužbenog zahteva tužioca u odnosu na ovde tuženog, na koji način bi se među njima uredio i rešio sporni pravni odnos, bez uticaja na rešavanje spora između tužioca i Midmark DOO Beograd.

Iz tih razloga je revizijski sud po odredbi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku ukinuo drugostepenu i prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković