.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1499/2023
16.04.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Marije Terzić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ... – ..., čiji je punomoćnik Dejan Živanović, advokat iz ..., protiv tuženih „Železnice Srbije“ AD Beograd i „Srbija Voz“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Đurđija Vesović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3355/22 od 13.10.2022. godine, u sednici održanoj 16.04.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3355/22 od 13.10.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3355/22 od 13.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1193/21 od 14.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu u ovoj pravnoj stvari, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi „Železnice Srbije“ AD Beograd, da tužiocu na ime razlike u zaradi koja mu je isplaćivana i zarade koja trebala da mu bude isplaćivana a na ime naknade za ishranu u toku rada isplati za period od 01.03.2015. godine do 31.08.2015. godine, iznose bliže navedene u ovom delu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15. u narednom mesecu kao dana dospeća za svaku pojedinačnu zaradu pa do isplate i to u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom čija su visina i datum dospelosti bliže navedene u ovom stavu. Stavom trećim izreke, usvoje je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan drugotuženi „Srbija Voz“ AD Beograd da tužiocu na ime razlike u zaradi koja mu je isplaćivana i zarade koja je trebala da mu bude isplaćena a na ime troškova ishrane u toku rada za period od 01.09.2015. godine do 31.12.2017. godine, iznose bliže navedene u ovom delu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od svakog 15. u narednom mesecu kao dana dospeća za svaku pojedinačnu zaradu pa do isplate isplati u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom čija su visina i datum dospelosti bliže navedeni u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi „Železnice Srbije“ AD Beograd da tužiocu na ime razlike u zaradi koja mu je isplaćivana i zarade koja je trebalo da mu bude isplaćena a na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora isplati za period od 01.03.2015. godine do 31.08.2015. godine iznose bliže navedene u ovom delu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od svakog 15. u narednom mesecu kao dana dospeća za svaku pojedinačnu zaradu pa do isplate i to u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom čija su visina i datum dospelosti bliže navedeni u ovom stavu izreke. Stavom petim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi „Srbija voz“ AD Beograd, da tužiocu na ime razlike u zaradi koja mu je isplaćivana i zarade koja je trebala da mu bude isplaćena a na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora isplati za period od 01.09.2015. godine do 31.12.2017. godine, iznose bliže navedene u ovom delu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od svakog 15. u narednom mesecu kao dana dospeća za svaku pojedinačnu zaradu do isplate i to u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom čija su visina i datum dospelosti bliže navedenu u ovom stavu izreke. Stavom šestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi „Srbijavoz“ AD Beograd da tužiocu na ime razlike u zaradi koja mu je isplaćivana i zarade koja je trebala da mu bude isplaćena a na ime naknade za ishranu u toku rada isplati za period od 01.03.2015. godine do 31.08.2015. godine iznose bliže navedene u ovom delu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od svakog 15. u narednom mesecu kao dana dospeća za svaku pojedinačnu zaradu pa do isplate i to u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom čija su visina i datum dospelosti bliže navedeni u ovom stavu izreke. Stavom sedmim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže drugotuženi „Srbija Voz“ AD Beograd da tužiocu na ime razlike u zaradi koja mu je isplaćivana i zarade koja je trebala da mu bude isplaćena a na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora isplati za period od 01.03.2015. godine do 31.08.2015. godine iznose bliže navedene u ovom delu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od svakog 15. u narednom mesecu kao dana dospeća za svaku pojedinačnu zaradu pa do isplate i to u pojedinačnim mesečnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom čija se visina i datum dospelosti bliže navedeni u ovom stavu izreke. Stavom osmim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 105.680,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada nastupe uslovi za izvršenje pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3355/22 od 13.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu šestom, sedmom i osmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv drugostepene presude (u potvrđujućem delu), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti potreba novog tumačenja prava, kao ni da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Pobijanom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca kojim je tražio da se tuženi AD „Srbija Voz“ Beograd solidarno sa tuženim „Železnice Srbije“ AD Beograd obaveže da mu isplati neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u periodu od marta 2015. godine zaključno sa avgustom 2015. godine i ocenjeno je da taj zahtev nije osnovan. Vrhovni sud nalazi da je pobijana odluka doneta u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog suda sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova nisu u suprotnosti sa tumačenjem materijalnog prava u pogledu solidarne odgovornosti privrednog subjekta (društva sticaoca) nastalog statusnom promenom predviđenom članom 489. stav 1. tačka 1. i stav 2. Zakona o privrednim društvima (izdvajanje uz osnivanje) za obaveze nastale pre statusne promene drugog privrednog društva (društva prenosioca), koji su u konkretnom slučaju primenjena. Takođe drugostepena presuda je doneta u skladu sa pravnim stavom koji je izražen i u odlukama Ustavnog suda (Už 10900/2017 od 24.12.2018. godinem, Už 5028/2017 od 08.06.2020. godine i drugim).
Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 05.04.2018. godine, a vrednost pobijanog dela potraživanja ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
