Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 377/13 od 07.10.2015. godine, potvrđena je prvostepena presuda u stavovima drugom, trećem, četvrtom i petom izreke, a žalba tužioca odbijena kao neosnovana.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u celini iz svih zakonom propisanih razloga, kako to proizlazi iz navoda revizije.

Ispitujući pobijanu reviziju u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti. Revizijom se ukazuje da je pobijana presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, međutim, kako shodno odredbi člana 407. stav 1. ZPP to nije bitna povreda zbog koje se revizija može izjaviti, to ovi navodi nisu cenjeni.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme po osnovu ugovora o radu broj ...-.../... od 30.11.2007. godine i obavljao je poslove ... . Dana 31.05.2011. godine, tužilac je od menadžera prodavnice primio ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu i aneks koji je tužilac odneo kući i sutradan nepotpisane vratio menadžeru. Tuženi je 28.06.2011. godine doneo rešenje o otkazu ugovora o radu broj .../... zbog odbijanja zaposlenog da potpiše aneks ugovora o radu kojim se menjaju ugovoreni uslovi rada. Ovo rešenje o otkazu ugovora o radu tužilac je primio 30.06.2011. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu doneto u svemu u skladu sa članom 171, 172. i 179. Zakona o radu, jer je tužilac vraćanjem uredno dostavljene ponude i aneksa ugovora o radu poslodavcu, odbio da potpiše aneks, zbog čega je odbijen zahtev za poništaj rešenja o otkazu, zahtev za vraćanje na rad kao i zahtevi za isplatu izgubljene zarade i doprinosa za socijalno osiguranje na neisplaćene zarade.

Po oceni Vrhovnog suda osnovano se revizijom ukazuje da nižestepeni sudovi nisu pravilno primenili materijalno pravo zbog čega ni činjenično stanje nije pravilno utvrđeno.

Naime, po oceni Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da se okolnost da je tužilac vratio poslodavcu nepotpisan aneks ugovora o radu ima smatrati njegovim odbijanjem da potpiše aneks ugovora o radu.

Međutim, nižestepeni sudovi nisu cenili da je li je tužiocu uz aneks ugovora o radu tuženi dostavio pismeno obaveštenje koje sadrži sve što je propisano odredbom člana 172. Zakona o radu (Sl. glasnik RS br.24/05...54/09) važećim u vreme nastanka spornog pravnog odnosa, što je uslov za pravilno postupanje prilikom donošenja rešenja o otkazu zbog nepotpisivanja aneksa ugovora o radu.

Naime, odredbom člana 172. stav 1. Zakona o radu, bilo je propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenom uz ponudu za zaključivanje aneksa ugovora u pismenom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude. Iz stanja u spisima proizlazi da je tuženi tužiocu uz aneks ugovora o radu priložio ponudu aneksa ugovora o radu u kojoj je navedeno da razlog premeštaja zaposlenog sa jednog mesta rada na drugo mesto jeste potreba za drugačijom organizacijom i procesom rada kao i potrebe za boljim i efikasnijim načinom ostvarivanja rezultata zaposlenog na ovom radnom mestu, a ovi razlozi po oceni Vrhovnog suda nisu jasni, niti konkretizovani navođenjem činjenica iz kojih proizlazi potreba drugačije organizacije procesa rada, niti ponuda sadrži činjenice koje opravdavaju premeštanje. Razlozi za premeštaj tužioca navedeni u ponudi predstavljaju opštu formulaciju, bez obrazloženja razloga – koje su promene u procesu organizacije rada nastale, te šta predstavlja bolji i efikasniji način ostvarivanja rezultata rada tuženog na novom radnom mestu u odnosu na radno mesto sa koga se premešta. Osim toga u ponudi nije navedeno ni sa kog radnog mesta se tuženi premešta na novo radno mesto, niti je naveden naziv novog radnog mesta. Nižestepeni sudovi prilikom odlučivanja nisu vodili računa da u ponudi tuženog za izmenu ugovorenih uslova rada i zaključenja aneksa ugovora o radu nisu na potpun i zakonit način obuhvaćeni i obrazloženi svi elementi zbog kojih se tužiocu nudi premeštaj na novo radno mesto, koje kao što je već obrazloženo nije ni navedeno u ponudi, te da ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu nije obrazložena u skladu sa citiranom zakonskom odredbom, što utiče na pravilnost i zakonitost postupka zaključenja aneksa ugovora o radu, a time i rešenja o otkazu ugovora o radu zbog nepotpisivanja aneksa ugovora o radu.

Kako su nižestepeni sudovi zbog pogrešne primene materijalnog prava propustili da cene zakonitost i pravilnost postupka koji je prethodio spornom otkazu ugovora o radu i zbog toga nisu pravilno i potpuno utvrdili činjenično stanje, to je primenom odredbe člana 416. stav 2. ZPP, doneta odluka kao u izreci.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja i otkloniti učinjene propuste tako što je će ceniti valjanost ponude – obaveštenja za zaključenje aneksa ugovora o radu, čija ocena je u dokaznom postupku izostala, a zatim će doneti novu, na zakonu zasnovanu odluku.

Kako odluka o troškovima spora zavisi od njenog konačnog ishoda, to je prvostepena presuda i u ovom delu ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković