Zakonom o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...10/23 - drugi zakon), propisani su uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju (posebna revizija) i odlučiti o ovom pravnom leku, onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije i to isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, potreba novog tumačenja prava ili ujednačavanja sudske prakse po pitanju primene materijalnog prava.

U konkretnoj situaciji nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca jer je reč o primeni procesnih odredbi Zakona o parničnom postupku, dok u pogledu primene odredbi Zakona o sudskim taksama, Vrhovni sud nalazi da nije odstupljeno od sudske prakse prilikom odlučivanja o obavezi tužilaca kao taksenih obveznika na plaćanje sudskih taksi na reviziju, niti postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana ili potreba novog tumačenja primenjenog prava.

Stoga je Vrhovni sud, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozovljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.

Prema tome, pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjem smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.

Polazeći od citiranih zakonskih odredbi, revizija nije dozvoljena jer se ne radi o rešenju kojim je postupak pravnosnažno okončan, budući da se revizijom pobija pravnosnažno rešenje kojim je tužiocima utvrđena obaveza plaćanja sudskih taksi na posebnu reviziju. Pri tome, radi se o sporu radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, kod kojih revizija nije dozvoljena po članu 441. ZPP, već je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje, a u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora za svakog tužioca posebno (prema kojoj se obračunavaju sudske takse) ne prelazi zakonom propisani imovinski cenzus za dozvoljenost revizije iz člana 403. stav 3. ZPP,

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković