Prema članu 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Polazeći od činjenica i okolnosti ovog slučaja, Vrhovni sud smatra da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U ću 26019/23. Ovo stoga što je Upravni sud od podnošenja tužbe aktivno preduzimao radnje u cilju ostvarivanja procesnih uslova za odlučivanje, budući da je naložio advokatu Milošu Dimitrijeviću da dostavi sudu original punomoćja za zastupanje tužilje, po kom je on i postupio. Zatim je poslao tužbu na odgovor tuženom organu uz zahtev za dostavu spisa, po kom je tuženi organ postupio tek nakon 10 meseci, pri čemu uz odgovor na tužbu nije dostavio rešenje kojim je odlučeno o žalbi tužilje. Naime, podnošenjem tužbe sudu upravni spor je samo pokrenut, a da bi mogao da se vodi uz učešće obe suprotstavljene strane, moraju biti ispunjeni određeni uslovi, među kojima je i pribavljanje odgovora na tužbu i spisa predmeta. Tuženi ima i dužnost da dostavi spise predmeta da bi uvidom u njih sud bio upoznat sa činjeničnim stanjem utvrđenim u upravnom postupku. Kako tuženi nije dostavio traženi deo spisa koji se odnosi na rešenje P 17660 od 04.10.2024. godine kojim je odlučeno o žalbi tužilje, to se trajanje postupka u ovoj fazi ne može smatrati povredom prava na suđenje u razumnom roku, niti se može pripisati u krivicu suda. U praksi Evropskog suda za ljudska prava izražen je stav da samo ona odlaganja za koja se država može smatrati odgovornom mogu opravdati nalaz da je prekoračen razumni rok (presuda Napijalo protiv Hrvatske od 13.11.2003. godine, stav 61, broj predstavke 66485).

Osim toga, slučajevi koji prema svim okolnostima imaju poseban značaj za podnosioca prigovora ili za njega postoji rizik zbog odugovlačenja postupka, zahtevaju naročitu marljivost u postupanju, odnosno posebnu i izuzetnu hitnost, gde se i realno kraće vreme trajanja postupka može smatrati nerazumnim. Ako je sud preopterećen nerešenim predmetima, izgrađeni standardi Evropskog suda za ljudska prava nalažu da se predmeti tada rešavaju po priritetu ili po posebnom značaju za podnosioca, a ne po redosledu prijema predmeta u sud. U ovom konkretnom slučaju, predmet upravnog spora nije hitan, jer se ne odnosi na ostvarivanje prava na penziju, već na usklađivanje penzije, što se prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, koju prihvataju Vrhovni sud i Ustavni sud Srbije, ne može smatrati slučajem koji zahteva naročitu marljivost u postupanju, odnosno posebnu i izuzetnu hitnost, zbog čega se rešava prema redosledu prijema u sud u skladu sa članom 177. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09...18/22).

Prilikom donošenja odluke Vrhovni sud je imao u vidu da je prigovor već ostvario svoju svrhu jer je doveo do ubrzavanja postupka, s obzirom da je sudija izvestilac navela da će predmet biti rešen u roku od 9 meseci, pri čemu je od posebnog značaja i činjenica da je rešenjem tuženog organa P 17660 od 04.10.2024. godine odlučeno je o podnetoj žalbi, čime je prestala neizvesnost predlagača o ishodu postupka po žalbi, što je i bio razlog za pokretanje upravnog spora zbog ćutanja uprave.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva.

Vrhovni sud je u stavu drugom dispozitiva odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka na osnovu člana 30. stav 2. ZVP shodnom primenom člana 153. stav 1. ZPP, jer predlagač nije uspela u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Predsednik Vrhovnog suda

Miroljub Tomić, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković