Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9637/2025
14.08.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Boljević, predsednika veća, Jasmine Simović i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilaca AA i maloletnih BB, VV i GG, svih iz ..., čija je zakonska zastupnica majka AA, koje zastupa Mladen Simić advokat iz ..., protiv tuženog DD iz ..., koga zastupa Aca Nastasijević advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava po tužbi i protivtužbi, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Negotinu Gž2 3/25 od 27.03.2025. godine, na sednici održanoj 14.08.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Negotinu Gž2 3/25 od 27.03.2025. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Negotinu Gž2 3/25 od 27.03.2025. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Negotinu, Sudska jedinica u Kladovu P2 178/2024 od 17.01.2025. godine kojim je odbačena žalba tužilje izjavljena protiv pravnosnažne presude istog osnovnog suda P2 178/2024 od 17.12.2024. godine.

Protiv navedenog rešenja reviziju je blagovremeno izjavila tužilja AA zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 408. u vezi s članom 420. stav 3. Zakona o parničnom postupku prema kome je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju žalbe izjavljene protiv prvostepene presude („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23; u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je zaključio da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju u spisima, maloletni tužioci - deca tužilje AA i tuženog (bivših vanbračnih partnera) poverena su majci na samostalno vršenje roditeljskog prava presudom Osnovnog suda u Negotinu, Sudska jedinica u Kladovu P2 178/2024 od 17.12.2024. godine kojom je, saglasno sporazumu roditelja, održavanje ličnih odnosa dece sa ocem uređeno tako što će otac provoditi vreme sa decom kad god poželi, uz prethodni dogovor sa majkom dece, poštujući dečje školske i druge obaveze, a mesečni doprinos tuženog izdržavanju dece utvrđen u iznosima od 7.000,00 dinara za mal. BB, 6.000,00 dinara za mal. VV, i 5.000,00 dinara za mal. GG koji je on obavezan da plaća od presuđenja. Ta presuda ne sadrži obrazloženje jer su se stranke odrekle prava na žalbu i pravnosnažna je danom donošenja i objavljivanja. Protiv ove presude tužilja je izjavila žalbu (izričito pobijajući samo odluku kojom tuženi nije obavezan da plaća izdržavanje za decu i za period od podnošenja tužbe do presuđenja). Žalba tužilje protiv označene presude je odbačena kao nedozvoljena rešenjem istog osnovnog suda P2 178/24 od 17.01.2025. godine, a njena žalba protiv tog prvostepenog rešenja je odbijena rešenjem Višeg suda u Negotinu Gž2 3/25 od 27.03.2025. godine, te je prvostepeno rešenje o odbačaju žalbe potvrđeno. Drugostepeni sud je svoje rešenje obrazložio time da su tužilja i punomoćnik tuženog, nakon objavljivanja presude na ročištu za glavnu raspravu održanom 17.12.2024. godine, izjavili da se odriču prava na žalbu protiv objavljene presude P2 178/2024 od 17.12.2024. godine, da su bez primedaba potpisali zapisnik, da je izjava o odricanju od prava na pravni lek neopoziva, te da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je ocenio da je žalba tužilje nedozvoljena i kao takvu je odbacio.

Po oceni Vrhovnog suda argumentacija nižestepenih sudova o nedozvoljenosti žalbe je pravilna.