Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Gorana Stošića, u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavljen je Vrhovnom javnom tužilaštvu, nakon čega je Vrhovni sud održao sednicu veća, bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog jer je našao da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Goran Stošić ističe da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredabama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati i to na izveštaju o sadržaju komunikacija PU u Vranju – Odeljenje kriminalističke policije Str. Pov.br. od 04.06.2020. godine. Svoj stav branilac okrivljenog obrazlaže navodima da je navedeni izveštaj sačinjen na osnovu naredbe Višeg suda u Vranju Kpp.Pov.br.54/20 od 21.02.2020. godine, koja je proširena naredbom pod istim brojem od 28.02.2020. godine, ali da se navedena naredba odnosila na BB, a ne na okrivljene. Po oceni branioca, činjenica da prema BB nije preduzeta ni jedna dokazna radnja u smislu odredbi o primeni posebnih dokaznih radnji, da postupak nije ni iniciran ni pokrenut za delo na koju se naredba odnosi, ukazuje na nezakonitost delovanja prema trećim licima i to konkretno prema izvesnom VV i prema drugom sagovorniku za kojeg se nije moglo nesporno zaključiti da se radi o okrivljenom AA. Da bi određena posebna dokazna radnja mogla predstavljati slučajni nalaz ona mora da je zakonito određena i sprovedena u odnosu na lica i radnje u odnosu na koje je određena, a u konkretnom slučaju mere koje su određene uopšte nisu sprovođene prema onim licima prema kojima su bile određene, što znači da je izostao postupak sprovođenja mera na način kako je to Zakonik o krivičnom postupku definisao. Branilac je još istakao da bi ovakav nalaz mogao da se tretira kao slučajni shodno članu 164. ZKP u slučaju da je krivični postupak u odnosu na sve okrivljene bio jedinstven kao i prikupljeni dokazi.

Iz spisa predmeta proizilazi da je sudija za prethodni postupak Višeg suda u Vranju dana 21.02.2020. godine doneo naredbu Kpp.Pov. br.54/20 kojim je naređen tajni nadzor i snimanje komunikacije koja se obavlja putem telefona ili drugih tehničkih sredstava za lice za koje postoje osnovi sumnje da je učinilo i da priprema izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i to BB, opština Preševo, koji koristi broj mobilnog telefona 062/... i telefonski aparat sa IMEI brojem ... .

Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Vranju je dana 28.02.2020. godine doneo naredbu o proširenju naredbe od 21.02.2020. godine, tako što je naređen tajni nadzor i snimanje komunikacije koja se obavlja putem telefona prema istom licu i za telefonski broj 062/... . Mera nadzora određena naredbom ostaje na stazi do isteka roka od tri meseca od dana donošenja naredbe, a izvršenje naredbe se poverava ovlašćenim službenim licima MUP Republike Srbije – PU u Vranju.

Iz izveštaja o sadržaju komunikacija PU u Vranju – Odeljenje kriminalističke policije od 04.06.2020. godine proizilazi da je predmet istog izrada izveštaja o tajnom nadzoru i snimanju komunikacije koja se obavlja putem telefona ili drugih tehničkih sredstava, a lice prema kome je primenjena je BB, kodni naziv identiteta ..., te da je predmet istog razgovor između objekta BB koji koristi mobilni telefon broj 062/... i mobilnog telefona broj 063/... koji ima ima identifikaciju i koristi lice VV. U izveštaju je naznačeno da telefon u pomenutom razgovoru koristi policijski službenik PS Preševo AA.

Odredbom člana 164. ZKP propisan je način korišćenja slučajnog nalaza tako što je određeno da ako je preduzimanjem posebnih dokaznih radnji prikupljen materijal o krivičnom delu ili učiniocu koji nije bio obuhvaćen odlukom o određivanju posebnih dokaznih radnji, takav materijal se može koristiti u postupku samo ako se odnosi na krivično delo iz člana 162. ZKP. Dakle, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, korišćenje slučajnog nalaza kao dokaza vezuje se isključivo za neko krivično delo iz člana 162. ZKP, a ne za vođenje jedinstvenog ili eventualno razdvojenog postupka protiv lica istaknutih u zahtevu. U konkretnom slučaju, slučajni nalaz korišćen je u postupku protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, koje delo predstavlja krivično delo iz člana 162. stav 1. tačka 2) ZKP, u odnosu na koje se primenjuju posebne dokazne radnje i u odnosu na koje je prema odredbi člana 164. ZKP dozvoljeno korišćenje slučajnog nalaza kao dokaza, pa su audio zapisi i transkripti tih zapisa tokom postupka mogli biti korišćeni i predočavani okrivljenom i svedocima.

Imajući navedeno u vidu, sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U delu zahteva branilac okrivljenog ističe da je izreka presude nejasna i nerazumljiva, čime suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Branilac takođe ukazuje i na povredu zakona iz člana 16. stav 5. ZKP, jer sud sumnju u pogledu odlučnih činjenica nije cenio u korist okrivljenog, već na njegovu štetu.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ističe da tokom dokaziog postupka nije nesporno utvrđeno da je BB bio na javnom mestu i upravljao nekim motornim vozilom, da li je prema njemu vršena kontrola ili ne, već se navedeno samo dokazuje iz razgovora između trećih lica koja nemaju snagu u ozbiljnosti za presuđenje. Branilac je još istakao da najpre ne postoji nijedan dokaz da je BB trebao da bude sankcionisan kritičnom prilikom, da je nakon veštačenja glasa okrivljenog ostavljena sumnja da li je on razgovarao preko telefona i da nijedan od svedoka nije potvrdio činjenicu prisustva BB na javnom putu. Naime, na osnovu izveštaja o veštačenju baznih stanica moglo je biti utvrđeno da li je BB koristio broj na nekoj od tri lokacije, ali nije mogao izveštaj da sadrži podatke o tome da li je broj telefona korišćen na javnom putu ili na nekom privatnom posedu, odnosno u dvorištu neke kuće. Na kraju je branilac još istakao da je izveštaj o komunikaciji fingiran iz razloga što u istom piše da je posledica nesihronizovanosti sistemskih vremena u monitoring Centru BIA i kod „Telekom“ operatera, što dovodi do činjenice da monitoring Centar BIA nije dostavio izvorne podatke već su umetali vremena iz svojih sistemskih podataka, a što je totalno zabranjeno, što dalje dovodi do činjenice da su službe za eksploataciju posebnih dokaznih radnji menjale i prepravljale izvorne podatke koji su dobijani od operatera.

Po oceni Vrhovnog suda na ovaj način branilac okrivljenog suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje, odnosno ističe povredu zakona iz člana 440. ZKP, polemišući sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim presudama ukazujući na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova.

Branilac okrivljenog je suštinski ukazao i na povredu zakona iz člana 395. ZKP iz razloga što sud nije izveo kao dokaz oslobađajuću odluku za okrivljenog u disciplinskom postupku za nepreduzimanje policijskih ovlašćenja, a koju odluku sud nije hteo da izvede kao dokaz jer ne ide u prilog osuđujuće presude.

Kako povrede zakona iz člana 16. stav 5, 395, 438. stav 1. tačka 11) i 440. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda, nije ni upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković