.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14088/2025
19.11.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Branislava Bosiljkovića i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Milosavljević, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Luka Ranđelović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 536/25 od 21.05.2025. godine, u sednici održanoj 19.11.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 536/25 od 21.05.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 536/25 od 21.05.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 458/24 od 29.10.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu solidarno isplate iznos od 2.700 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.03.2022. godine, kao dana podnošenja tužbe, do isplate, te da se obavežu tuženi da mu solidarno isplate troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 263.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 536/25 od 21.05.2025. godine, žalba tužioca je delimično odbijena i delimično usvojena, tako što je potvrđena odluka u pogledu tužbenog zahteva, dok je preinačena u pogledu odluke o parničnim troškovima, tako što je obavezan tužilac da tuženima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 259.875,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je preko dosuđenog iznosa zahtev za naknadu troškova odbijen, kao i zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23). Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, te način presuđenja i razloge nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nižestepeni sudovi su o zahtevu tužioca odlučili s obzirom na konkretnu činjeničnu podlogu od značaja za ocenu postojanja konkretnog ugovornog odnosa između stranaka. Pošto odluka o osnovanosti zahteva zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, te pošto su u sudskoj praksi već dovoljno raspravljena pitanja od značaja za ocenu postojanja ugovora o zajmu odnosno poklona, nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse, niti za novim tumačenjem prava.
Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. istog zakona, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda donetoj u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.
Tužba radi isplate podneta je 16.03.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 2.700 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, radi se o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, pa je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
