Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Jasmine Vasović, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Nebojše Dragomirovića, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nebojše Dragomirovića – advokata Tatomira Lekovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Požarevcu 1K 5/24 od 08.10.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-650/25 od 19.01.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 28.04.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nebojše Dragomirovića – advokata Tatomira Lekovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Požarevcu 1K 5/24 od 08.10.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-650/25 od 19.01.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Požarevcu 1K 5/24 od 08.10.2025. godine okrivljeni Nebojša Dragomirović oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije, odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenih, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-650/25 od 19.01.2026. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Požarevcu, okrivljenog Nebojše Dragomirovića i njegovih branilaca i presuda Višeg suda u Požarevcu 1K 5/24 od 08.10.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Nebojše Dragomirovića – advokat Tatomir Leković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu, ali pred potpuno izmenjenim većem, ili iste preinači tako što će okrivljenom izreći znatno blažu kaznu. Stavljen je i predlog da se odloži izvršenje presude.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, može preko branioca podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74., članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred Apelacionim sudom (drugostepenim sudom).

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već u obrazloženju zahteva navodi da je u toku postupka, a po nalogu suda, veštačio veštak saobraćajno-tehničke struke koji je inženjer, a da je okrivljeni imao stručnog savetnika koji je registrovan kao veštak, koji je doktor nauka, profesor na Saobraćajnom fakultetu, autor i predlagač više propisa iz oblasti bezbednosti učesnika u saobračaju, da su oba stručnjaka dala svoj nalaz i mišljenje i da se ti njihovi nalazi bitno razlikuju, ali da sud nije usaglašavao niti proveravao koji nalaz je od ova dva tačan, a koji nije, već je dao prednost nalazu lica koje ima manje stručne kvalifikacije, tako da je ispalo da je egzaktniji nalaz inženjera od nalaza njegovog profesora i opšte poznatog stručnjaka za saobraćaj u Srbiji. U konkretnom slučaju, sudijsko uverenje je išlo u pravcu da da prednost veštaku inženjeru nad savetnikom - profesorom i to sve na štetu okrivljenog. Dalje se navodi da se nalazi ova dva stručnjaka međusobno, u pojedinim delovima isključuju, radi čega je trebalo da se pokuša da se oni usaglase, pa čak i eventualno da se da na veštačenje odgovarajućoj stručnoj ustanovi. Pored iznetog, branilac okrivljenog iznosi i sopstvenu ocenu dokaza vezanih za postupanje pešaka u saobraćajnoj nezgodi, nalazeći da nema dokaza da je nastradala pešakinja pokazala makar minimum opreznosti u smislu da je pogledala levo ili desno pre nego što je započela prelazak ulice, te da ni u prvostepenom ni u drugostepenom postupku nemamo podatak da li postoji doprinos pešaka nastanku nesreće ili ne.

Na opisani način, po stavu Vrhovnog suda, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog numeriše i obrazlaže povredu zakona iz člana 16. ZKP.

Međutim, činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povreda zakona iz člana 16. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nebojše Dragomirovića ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud, je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković