Protiv navedenih pravosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenih AA i BB, advokat Nemanja Mitrović, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijana rešenja, na taj način što će u celosti usvojiti postavljeni zahtev za naknadu troškova - troškovnik od 10.11.2025. godine i zahtev za naknadu troškova žalbenog postupka i odrediti da se okrivljenima naknade troškovi postupka po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti u skladu sa podnetim troškovnikom.

Vrhovni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac (sada Vrhovni javni tužilac), okrivljeni i njegov branilac. Odredbom stava 2. istog člana propisano je da Republički javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kako na štetu, tako i u korist okrivljenog, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP je propisano da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim (drugostepenim) sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Prema odredbi člana 71. tačka 5) ZKP branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni. Kako su, shodno citiranoj zakonskoj odredbi, prava branioca određena i ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni, to dakle branilac okrivljenog ima pravo, ali i dužnost, da procesne radnje preduzima samo u korist okrivljenog, te je saglasno tome ovlašćen da zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek podnese isključivo u korist okrivljenog, ukoliko je pravnosnažnom odlukom javnog tužioca ili suda učinjena povreda zakona navedena u članu 485. stav 4. ZKP, na štetu okrivljenog.

Iz spisa predmeta proizilazi, da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima odlučeno o zahtevima za naknadu troškova krivičnog postupka koje je advokat Nemanja Mitrović podneo kao branilac po službenoj dužnosti okrivljenog AA i kao izabrani branilac okrivljene BB, dok iz sadržine podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti proizilazi da isti navedene odluke osporava, u delu u kome mu nisu priznati troškovi i nagrada koje potražuje za radnje preduzete na ime odbrane okrivljenih.

Kako je u konkretnom slučaju advokat Nemanja Mitrović, zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na okrivljenog AA podneo povodom sopstvenih troškova koje je imao kao branilac po službenoj dužnosti, to po oceni Vrhovnog suda, predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti nije podnet zbog povrede zakona učinjene na štetu ovog okrivljenog, već isključivo u svoje ime i za svoj račun, a ne u ime i za račun okrivljenog AA.

Pored ovoga, u odnosu na okrivljenu BB, iz izreke pobijanog rešenja proizilazi da je odbijen zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka podnet od strane advokata Nemanje Mitrovića, kao izabranog branioca okrivljene, a ne zahtev okrivljene podnet preko branioca. Kako podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, advokat Nemanja Mitrović osporava upravo odluku donetu povodom zahteva koji je podneo u svoje ime, to po oceni Vrhovnog suda, isti i u ovom delu podnosi radi ostvarivanja sopstvenog interesa u pogledu traženih troškova, a ne radi zaštite prava okrivljene, kao jedinog titulara prava na naknadu troškova krivičnog postupka, u situaciji kada je krivična prijava protiv okrivljene odbačena, shodno odredbi člana 265. stav 1. ZKP.

Stoga se, po nalaženju ovog suda, advokat Nemanja Mitrović, ni u odnosu na okrivljenog AA, ni u odnosu na okrivljenu BB, ne može smatrati licem ovlašćenim za podnošenje predmetnog zahteva u smislu člana 483. ZKP, zbog čega je Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 482. i 483. u vezi člana 71. tačka 5) ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković