Istom presudom prema okrivljenoj je izrečena mera bezbednosti kojom joj se zabranjuje obavljanje delatnosti koja podrazumeva rukovanje sa novcem i kasom u trajanju od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude, s tim što se u to vreme ne uračunava vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora. Okrivljena je obavezana da plati sudu na ime troškova krivičnog postupka iznos od 47.970,00 dinara i na ime sudskog paušala iznos od 10.000,00 dinara, a sve u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 314/25 od 08.04.2026. godine usvojena je žalba branioca okrivljene AA, pa je preinačena presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KPO4 119/24 od 14.04.2025. godine, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenu AA oglasio krivom za izvršenje krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ i izrekao joj je uslovnu osudu kojom joj je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca i odredio je da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od 1 (jedne) godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, te je okrivljenu obavezao da prvostepenom sudu naknadi troškove krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 47.970,00 dinara, a koji troškovi obuhvataju troškove medicinskog veštačenja u iznosu od 45.000,00 dinara i troškove dolaska na pretres svedoka BB u iznosu od 2.970,00 dinara, kao i da naknadi sudski paušal u iznosu od 10.000,00 dinara, a sve u roku od osam dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljene AA- advokat Petar Paunović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine u celini presude Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KPO4 119/24 od 14.04.2025. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 314/25 od 08.04.2026. godine i predmet vrati na ponovni postupak i odluku ili da preinači navedene presude tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev odbačen, jer nema propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu ističe da pobijanom drugostepenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 314/25 od 08.04.2026. godine, kojom je preinačena prvostepena presuda, nije u potpunosti rešen predmet optužbe. U prilog svog stava branilac ističe da je optužnim predlogom VJT u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KTKO.349/2019 od 19.10.2021. godine okrivljenoj stavljeno na teret izvršenje produženog krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. u vezi člana 61. stav 1. i 5. KZ i radnje izvršenja krivičnog dela su opisane u tri tačke dispozitiva, a da je okrivljena pobijanom drugostepenom presudom oglašena krivom zbog radnje izvršenja krivičnog dela opisane pod tačkom 1. dispozitiva optužnog akta javnog tužioca, dok u odnosu na inkriminisane radnje izvršenja krivičnog dela opisane pod tačkama 2. i 3. dispozitiva optužnog akta javnog tužioca nije doneta nikakva meritorna odluka od strane drugostepenog suda, pri čemu se po stavu branioca obrazloženjem drugostepene presude, u kojem je navedeno da je žalba branioca okrivljene osnovana u odnosu na tačke 2. i 3. izreke prvostepene presude i da shodno tome postoji osnov da se u ovom delu okrivljena oslobodi od optužbe, ne može meritorno odlučiti.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Po nalaženju Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju, pobijanom drugostepenom presudom je u potpunosti rešen predmet optužbe i nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP. Ovo imajući u vidu da kako je okrivljenoj optužnim predlogom Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KTKO.br.349/2019 (KTOKO.94/2021) od 19.10.2021. godine stavljeno na teret jedno krivično delo i to produženo krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. u vezi člana 61. stav 1. i 5. KZ, a za koje krivično delo je okrivljena i oglašena krivom prvostepenom presudom, te kako produženo krivično delo po svojoj pravnoj prirodi predstavlja jedno krivično delo koje se sastoji od više istih ili istovrsnih krivičnopravnih radnji učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca, a koje predstavljaju celinu zbog postojanja određenih okolnosti predviđenih odredbom člana 61. stav 1. KZ, pa kako je drugostepeni sud našao da je izvedenim dokazima na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljena izvršila samo krivičnopravnu radnju opisanu pod tačkom 1. dispozitiva optužnog akta javnog tužioca i izreke prvostepene presude (izvršenu dana 05.03.2018. godine), a da nije na nesumnjiv način utvrđeno da je izvršila i krivičnopravne radnje opisane pod tačkama 2. i 3. dispozitiva optužnog akta javnog tužioca i izreke prvostepene presude, a koje su zajedno sa krivičnopravnom radnjom opisanom pod tačkom 1. ušle u sastav produženog krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. u vezi člana 61. stav 1. i 5. KZ, to je drugostepeni sud pravilno usvajanjem žalbe branioca okrivljene preinačio prvostepenu presudu i okrivljenu u izreci pobijane drugostepene presude oglasio krivom za krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ izvršeno dana 05.03.2018. godine, izostavljajući pri tome iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci drugostepene presude radnje okrivljene opisane pod tačkama 2. i 3. izreke prvostepene presude koje su zajedno sa tačkom 1. ušle u sastav produženog krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. u vezi člana 61. stav 1. i 5. KZ, a za šta je drugostepeni sud dao razloge u obrazloženju drugostepene presude, pri čemu navedeno postupanje drugostepenog suda nije izvršeno na štetu okrivljene.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da je pravnosnažna osuđujuća presuda zasnovana na nezakonitom dokazu i to na video snimcima koji su nezakonito pribavljeni, budući da su isti sudu dostavljeni od strane oštećenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene su neosnovani iz razloga jer iz spisa predmeta proizilazi da se radi o video snimcima sa nadzornih kamera u maloprodajnom objektu oštećenog „Gigatron“ DOO Beograd broj ... u ..., ulica ... broj .., a koji su nastali kao produkt instaliranih video kamera u toj prodavnici, pri čemu su sa postojanjem nadzornih kamera bili upoznati svi njeni zaposleni i da je ta prodavnica na taj način obezbeđena, a sa čim je bila upoznata i sama okrivljena koja je u navedenoj prodavnici radila kao poslovođa, pri čemu okolnost da je navedene video snimke sudu dostavio oštećeni „Gigatron“ DOO Beograd, po nalaženju Vrhovnog suda, ne utiče na zakonitost navedenih video snimaka i mogućnost njihovog izvođenja i korišćenja u dokaznom postupku, te njihove ocene u sklopu svih ostalih izvedenih dokaza.

Ostalim navodima branioca okrivljene vezano za navedene video snimke, u kojima branilac ističe da sudu nikada nije dostavljen kompletan video materijal sa svih nadzornih kamera u prodavnici, već da su dostavljeni samo selektovani sporni video snimci sa jedne nadzorne kamere koji su prethodno očigledno isečeni od strane oštećenog tako da prikazuju činjenice na način kako to pogoduje oštećenom, se, po nalaženju Vrhovnog suda, ne osporava zakonitost navedenih video snimaka, već se faktički osporava njihova dokazna snaga i autentičnost i verodostojnost istih, pa kako zbog ovih navoda podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenoj i njenom braniocu nije dozvoljeno, to stoga Vrhovni sud ove navode zahteva branioca okrivljene nije posebno ni razmatrao.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u delu u kojem, ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao nezakonit dokaz označava zapisnike o popisu od 21.03.2018. godine, isticanjem da su navedeni zapisnici nezakonito pribavljeni i sačinjeni, budući da su potpisani samo od svedoka optužbe, iako je okrivljena prisustvovala sačinjavanju zapisnika i učestvovala je u vršenju popisa kao odgovorno lice za stanje zaliha prodavnice.

Suprotno navodima branioca okrivljene zapisnik o popisu od 21.03.2018. godine i zapisnik na osnovu popisa od 21.03.2018. godine, a koji popis je izvršen od strane popisne komisije na osnovu Odluke o popisu i obrazovanju komisije za popis zaliha robe sa stanjem na dan 21.03.2018. godine u maloprodajnom objektu oštećenog „Gigatron“ DOO Beograd broj ... u ulici ... broj .., u ..., predstavljaju zakonite dokaze i po načinu pribavljanja i po njihovoj sadržini, pa se stoga i u ovom delu kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljene.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA u ostalom delu je odbačen, jer nema propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenoj. Međutim, kako branilac okrivljene dalje u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA- advokata Petra Paunovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljene u odnosu na navedene povrede zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Gordana Kojić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković