U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bile u braku od 14.10.1979. godine do 30.06.2020. godine kada je brak razveden. Od 1981. godine supružnici su na privremenom radu u Švajcarskoj gde su oboje bili zaposleni i gde su oboje ostvarili pravo na tzv. „penzionu kasu“. Tužilac, koji je stekao pravo na invalidsku penziju, uz invalidsku penziju na svaka tri meseca dobija i isplatu iz tzv. „penzione kase“. Tužena je dala otkaz i napustila Švajcarsku 31.03.2019. godine, zbog čega joj je iznos tzv. „penzione kase“ od ukupno 127.313,70 švajcarskih franaka, odnosno po odbitku poreza 118.000,00 švajcarskih franaka, u periodu od aprila 2019. godine pa do 25.11.2019. godine isplaćivan na njen račun u Švajcarskoj. S obzirom da je imao ovlašćenje da preuzima taj novac tužilac je tuženoj isplatio ukupno 90.000,00 švajcarskih franaka. Prema tvrdnji tužioca preostali iznos (preko 90.000,00 švajcarskih franaka do isplaćenih 118.000,00 švajcarskih franaka) parnične stranke su utrošile na život u zajednici. Njime je plaćana stanarina za stan u Švajcarskoj, vraćeni su zajednički dugovi i drugi troškovi. Tužena će kada napuni 65 godina života ostvariti pravo na švajcarsku starosnu penziju.

Na osnovu ovako utvrđenog utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da iznos koji je tuženoj isplaćen iz tzv. „penzione kase“ ne predstavlja zajedničku imovinu bračnih drugova u smislu člana 171. Porodičnog zakona, već je lično pravo tužene koje je ostvarila po osnovu svog, ličnog rada u Švajcarskoj i predstavlja njenu ličnu uštedu zbog čega su odbili zahtev tužioca za isplatu 45.000,00 švajcarskih franaka na ime polovine novca, kao njegovog udela u sticanju zajedničke imovine supružnika a koji je tužilac, po ovlašćenju tužene podigao sa računa u Švajcarskoj na koji su joj isplaćivana sredstva iz tzv. „penzione kase“.

Osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Prema odredbi člana 168. Porodičnog zakona posebna imovina svakog supružnika je ona koja je stečena pre braka, ali se smatra da je posebna imovina i ona stečena u toku braka deobom zajedničke imovine, nasleđem, poklonom ili drugi pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava, dok je prema odredbi člana 171. istog zakona zajednička imovina ona imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku. Iz ovih odredbi proizilazi da je posebna imovina celokupna imovina svakog supružnika koja nije obuhvaćena pravnim režimom zajedničke imovine. Posebna imovina obuhvata kako imovinu koja je stečena pre sklapanja braka, tako i imovina koja se stiče tokom trajanja braka ali ne radom, dok je zajednička imovina ona imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku. U zajedničku imovinu ulaze pored imovine koju su supružnici stekli radom u toku trajanja njihovog zajedničkog života u braku i, između ostalog, naknade koje su dobijene za rad supružnika a ne predstavljaju zaradu. Kako je u postupku utvrđeno da su parnične stranke od 1981. godine pa do prestanka zajednice života živeli i radili u Švajcarskoj, da su od tog rada ostvarili prava na penziju pa i pravo na isplatu sredstava iz tzv. „penzione kase“ (koja postoji u Švajcarskoj kao posebni institut penzionog prava) to je radi ocene da li ovaj prihod tužene predstavlja zajedničku imovinu supružnika potrebno razjasniti pravnu prirodu tog primanja.

Potrebno je razjasniti da li sredstva koja se isplaćuju iz tzv. „penzione kase“ ulaze u korpus sredstava koja se ostvaruju po osnovu rada, poput otpremnine kako to tvrdi tužilac, ili se pak radi o primanju koje je njena posebna imovina kako tvrdi tužena. Ovo iz razloga što bi za slučaj da se radi o davanju koje lice ostvari po osnovu rada i uplaćivanja penzionih doprinosa i koje se ostvaruje u slučaju odlaska u penziju, pre nego što se ispune uslovi za starosnu penziju taj iznos predstavljao zajedničku imovinu stranaka u smislu člana 171. Porodičnog zakona. Za slučaj da sredstva tzv. „penzione kase“ nisu stečena izdvajanjima od sredstava stečenim radom za vreme zajednice života supružnika već ulaganjem posebne imovine tužene tada bi ona predstavljala posebnu imovinu tužene u smislu člana 168. Porodičnog zakona. Stoga je potrebno razjasniti iz kojih sredstava je tužena vršila uplate u tzv. „penzionu kasu“ kako bi se utvrdilo da li se radi o zajedničkoj imovini bivših supružnika u kom slučaju bi tužilac imao pravo na udeo u njima shodno svom doprinosu njihovom sticanju.

Ukoliko sud utvrdi da se radi o zajedničkoj imovini bivših supružnika, ovde parničnih stranaka imaće u vidu i činjenicu da je u toku i parnica za deobu druge, zajednički stečene imovine pa će oceniti da li postoje razlozi zbog kojih je učešće u sticanju ovde sporne imovine drugačije u odnosu na ostalu zajedničku imovinu.

Istovremeno je ukinuta i odluka o troškovima postupka jer zavisi od konačnog ishoda spora.

Iz svih navedenih razloga, primenom člana 416. stav 2. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković