.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12867/2025
19.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Jasminke Obućina, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vlado Vuković, advokat iz ..., protiv tuženog Akcionarskog društva za osiguranje „Triglav osiguranje“, Filijala Vranje, čiji je punomoćnik Tihomir Krstić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 337/25 od 14.04.2025. godine, u sednici održanoj dana 19.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 337/25 od 14.04.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 337/25 od 14.04.2025. godine, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Vranju P 1606/24 od 23.10.2024. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu isplati razliku dopune naknade štete u iznosu od 326.715,61 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.01.2023. godine do isplate i obavezan je tužilac da tuženom naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 427.677,27 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je izjavio reviziju sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postuppku.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
Prema stanovištu nižestepenih sudova, u momentu nastanka saobraćajne nezgode 01.03.2017. godine kada je došlo do oštećenja na putničkom vozilu, isto se nalazilo u vlasništvu trećeg lica, a ugovorom o kupoprodaji od 26.10.2017. godine utvrđeno je da je tužilac kupio putničko vozilo u viđenom stanju i to nakon više meseci od nastanka štete na predmetnom vozilu. Kako je šteta nastala pre zaključenja ugovora o kupoprodaji, odnosno kako tužilac u momentu nastanka štete nije bio vlasnik predmetnog vozila, to nižestepeni sudovi zaključuju da isti nije aktivno legitimisan da zahteva razliku do potpune naknade štete.
Na osnovu iznetog Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, iz čega proizilazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u prvom stavu izreke. Pobijana odluka doneta je primenom odgovarajućeg materijalnog prava, a sporna pravna pitanja su vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka. Odluke na koje se poziva revident nisu donete u istovetnim činjenično-pravnim situacijama, budući da pravilna primena materijalnog prava zavisi od utvrđenih činjenica u svakom konkretnom slučaju, pa se ne radi o različitom postupanju sudova u istoj pravnoj situaciji. Revizijski navodi kojima se pobija utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred prvostepenim i drugostepenim sudom, ne predstavljaju dozvoljene razloge za izjavljivanje posebne revizije.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stavom 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stavom 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 16.03.2018. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 326.715,61 dinar, što predstavlja protivvrednost od 2.760,40 evra na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju se radi o sporu male vrednosti pa revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Tatjana Matković Stefanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
