Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, našao:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, navedene povrede zakona obrazlaže tako što navodi da nije dokazano očigledno nesavesno postupanje okrivljene, niti uzročna veza između njenih radnji i smrtnog ishoda. Naime, u situaciji kada je i svedok navela da je hipotetičko pitanje da li bi pacijent preživeo i da su preduzete sve radnje, sud nije mogao sa sigurnošću utvrditi uzročnu vezu. U prilog ovakvom stavu branioca ide i mišljenje veštaka, koji su konstovali da bi i nakon ukazane pomoći, oštećeni teško preživeo. Branilac zaključuje da s obzirom na objektivne okolnosti (kovid pandemija, ograničene dijagnostičke mogućnosti), subjektivne okolnosti (oskudna simptomatija pacijenta, normalni klinički nalazi) i stručna mišljenja koja ukazuju na izuzetnu težinu dijagnostifikovane disekcije aorte, te na nepostojanje nesavesnog postupanja i neizvesnot uzročne veze, da delo za koje je okrivljena osuđena ne može se smatrati krivičnim delom. Po stavu branica celokupna presuda se temelji na nepouzdanim iskazima oštećenih i svedoka koji praktično ništa ne dokazuju, što je dovelo do pogrešne primene prava. Na ovaj način branilac okrivljene suštinski osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim presudama i ocenu dokaza datu od strane nižestepenih sudova, dajući sopstvenu ocenu izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one koja je data u pobijanim pravnosnažnim odlukama.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je u, smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu, zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljene AA u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog, branilac okrivljene ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP odnosno da je izreka presude nerazumljiva, kao i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP jer je izreka protivrečna razlozima, a razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja su nejasni i jer je sud pogrešno primenio zakon što je imalo odlučujući uticaj na donošenje nezakonite i nepravilne presude.

Branilac okrivljene kao razlog podnošenja ističe i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno povredu odredbe člana 440. ZKP navodeći da sud nije prihvatio izveštaj Komisije za unutrašnju proveru kvaliteta stručnog lečenja u kome je konstatovano da su dijagnostika i lečenje sprovedeni prema pravilima medicinske struke, kao ni mišljenje stručnog savetnika koji je naveo da okrivljena nije postupila na način koji odstupa od uobičajenog, a nije uzeo u obzir ni uslove rada tokom pandemije, kao i oskudnu simptomatologiju i normalan nalaz.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, te pogrešno i nepotpuno činjenično stanje ne predstavljaju zakonski razlog zbog koga je u, smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu, zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljene AA i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Takođe, branilac navodi i da je sud odbio ključne dokaze odbrane, na koji način se ukazuje i na povredu odredbe člana 395. ZKP, kao i da nije primenio princip in dubio pro reo, na koji način se ističe i povreda odredbe člana 16. ZKP. Nadalje, odluka o kazni je neprimerena i nepravična, a sud pri odmeravanju nije uzeo u obzir olakšavajuće okolnosti, na koji način se suštinski ukazuje i na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u, smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu, zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljene AA i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Branislava Manića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković