Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kžm 45/25 od 21.01.2026. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca maloletnog, sada punoletnog BB, advokata Kristine Čamagić, maloletnog AA, advokata Aleksandra Marjanovića, maloletnog VV, advokata Filipa Mirića i maloletnog GG, advokata Ane Mirković, pa je rešenje Višeg suda u Beogradu, Odeljenje za maloletnike Km. br. 96/25 od 29.09.2025. godine potvrđeno.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac maloletnog AA, advokat Aleksandar Marjanović iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijana rešenja ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijane odluke preinači i maloletnog Ognjena Praizovića oslobodi od odgovornosti.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca maloletnog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog AA, advokata Aleksandra Marjanovića je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac maloletnog AA, advokat Aleksandar Marjanović u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se pobijana rešenja zasnivaju na nezakonitom dokazu. Kao nezakonit dokaz branilac označava zapisnik o ispitivanju oštećenih lica, sa obrazloženjem da je prvostepeni sud u toku postupka saslušao oštećenog u pripremnom postupku bez prisustva branioca, da branilac nije bio ni uredno pozvan na ročište na kome su oštećeni saslušani, zbog čega se na ovim zapisnicima, po navodima branioca, nije mogla zasnovati presuda, a kojim navodima branilac suštinski ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 65. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica u stavu 1. propisano je da sudija za maloletnike sam određuje način izvođenja pojedinih radnji držeći se pritom odredaba ovog zakona i zakonika o krivičnom postupku u meri koja obezbeđuje prava okrivljenog na odbranu, prava oštećenog i prikupljanje dokaza potrebnih za odlučivanje. Stavom 2. istog člana, propisano je da saslušanju maloletnika u pripremnom postupku moraju prisustvovati javni tužilac, branilac za maloletnike i roditelj, usvojilac, odnosno staralac maloletnika, a ostalim radnjama u pripremnom postupku ova lica po potrebi prisustvuju, pri čemu sudija za maloletnike može narediti da se prilikom izvođenja pojedinih radnji maloletnik udalji.

Dakle, u ovom konkretnom slučaju, pravilno je primenjena odredba člana 65. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, imajući u vidu da je prvostepeni sud u pripremnom postupku shodno ovlašćenju iz člana 65. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica procenio da nema potrebe da ispitivanju ovih oštećenih prisustvuje branilac maloletnog AA.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da iz izvedenih dokaza ne proizlazi da je maloletni AA učestvovao u izvršenju krivičnog dela razbojništvo, niti da je preduzeo radnje koje bi predstavljale saizvršilaštvo, da zajednički umišljaj nije utvrđen, da izreka ne sadrži odlučne činjenice iz kojih proizlazi način na koji je on učestvovao u izvršenju krivičnog dela, a kojim svim navodima suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković