Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu maloletnog AA, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca maloletnog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca Ktz 414/26 od 18.05.2026. godine, je neosnovan.

Vrhovni javni tužilac u podnetom zahtevu ističe da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer su odlukom o troškovima povređene odredbe članova 261. stav 2. tačka 8) ZKP i 79. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, navodeći u vezi sa tim da je pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Zaječaru Km 11/24 od 02.09.2024. godine, kojim je maloletnom AA izrečena vaspitna mera, odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, budući da nije utvrđeno postojanje uslova za primenu izuzetka predviđenog odredbom člana 79. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, pri čemu su nižestepeni sudovi u takvoj situaciji, pogrešno zaključili da pravo na naknadu troškova zastupanja maloletnog oštećenog BB može imati samo punomoćnik postavljen odlukom suda ili javnog tužioca, ali ne i izabrani punomoćnik, iako i nagrada i nužni izdaci izabranog punomoćnika predstavljaju troškove krivičnog postupka, koji u konkretnom slučaju treba da padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca Ktz 414/26 od 18.05.2026. godine, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Zaječaru Km 11/24 od 02.09.2024. godine prema maloletnom AA, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, izrečena vaspitna mera pojačanog nadzora od strane roditelja, te je odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, dok je maloletni oštećeni BB, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak, shodno članu 79. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, izabrani punomoćnik maloletnog oštećenog BB, advokat Zorana Nenković, podnela je zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka u iznosu od 81.000,00 dinara, koji je pobijanim rešenjima odbijen kao neosnovan.

Iz spisa takođe proizilazi da je advokat Gordana Marković, po zameničkom punomoćju advokata Zorane Nenković, izabranog punomoćnika maloletnog oštećenog BB, prisustvovala sednici veća za maloletnike održanoj pred Višim sudom u Zaječaru dana 02.09.2024. godine, na kojoj je doneto rešenje Km 11/24, te da ni tokom postupka, ni u završnoj reči nije postavila zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka, niti se na bilo koji način izjasnila u pogledu prava na njihovu naknadu.

Odredbom člana 79. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica je propisano da sud može maloletnika obavezati na plaćanje troškova krivičnog postupka i na ispunjenje imovinskpravnog zahteva samo ako je maloletniku izrekao kaznu. Ako je prema maloletniku izrečena vaspitna mera ili je postupak obustavljen, troškovi padaju na teret budžetskih sredstava, a oštećeni se radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućuje na parnični postupak.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da troškovi krivičnog postupka predstavljaju izdatke učinjene povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP propisano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nužne izdatke oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njegovog punomoćnika.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP propisano je da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose.

Odredbom člana 262. stav 2. ZKP propisano je da ako nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenje o visini troškova doneće predsednik veća ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave.

Shodno citiranim odredbama, po nalaženju Vrhovnog suda, odluka suda o troškovima krivičnog postupka obavezan je deo izreke svake presude, ali i njenog obrazloženja, te se uz odluku o glavnoj stvari mora odlučiti i o troškovima krivičnog postupka, a naknadno se može odlučiti samo o visini troškova, pri čemu je obaveza stranaka da istaknu zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka do zaključenja glavnog pretresa odnosno sednice veća u postupku prema maloletniku, a najkasnije do pravnosnažnog okončanja postupka, koji mora biti opredeljen u smislu Advokatske tarife.

Imajući u vidu stanje u spisima, Vrhovni sud nalazi da, u konkretnom slučaju, iako je prema maloletnom AA izrečena vaspitna mera i odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava, izabranom punomoćniku maloletnog BB, ne pripada pravo na naknadu troškova krivičnog postupka iz budžetskih sredstava suda, jer zahtev za njihovu naknadu nije postavljen do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka vođenog prema maloletniku, iako je za to postojala mogućnost.

Stoga, po oceni Vrhovnog suda, pravilno je nižestepenim odlukama odbijen zahtev izabranog punomoćnika maloletnog oštećenog, za naknadu troškova krivičnog postupka, s tim što se, u konkretnom slučaju, pravilnost takve odluke ne zasniva na razlozima datim u pobijanim rešenjima, već na okolnosti da pravo na naknadu tih troškova, u konkretnom slučaju, nije moglo biti ostvareno, jer zahtev za njihovu naknadu, od strane izabranog punomoćnika maloletnog oštećenog, nije bio postavljen do završetka glavnog pretresa – sednice veća, odnosno do pravnosnažnog okončanja postupka pred većem za maloletnike.

Imajući u vidu da pobijanim pravnosnažnim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi članova 261. stav 2. tačka 8) ZKP i 79. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, to je podneti zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca, od strane Vrhovnog suda, odbijen kao neosnovan.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković