Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Jasmine Vasović, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Lazara Stefanovića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Leskovcu Kv.br. 13/26 od 22.01.2026. godine i Višeg suda u Leskovcu 22Kž2.br. 19/26 od 10.03.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 28.04.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Lazara Stefanovića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Leskovcu Kv.br. 13/26 od 22.01.2026. godine i Višeg suda u Leskovcu 22Kž2.br. 19/26 od 10.03.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu Kv.br. 13/26 od 22.01.2026. godine odbačen je kao nedozvoljen zahtev za ponavljanje krivičnog postupka okrivljenog AA u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu K br. 422/23 okončanog pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Leskovcu K br. 422/23 od 13.03.2024. godine, koja je potvrđena presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 br. 126/24 od 13.06.2024. godine.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu 22Kž2.br. 19/26 od 10.03.2026. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA i rešenje Osnovnog suda u Leskovcu Kv.br. 13/26 od 22.01.2026. godine, potvrđeno.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Lazar Stefanović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijana rešenja preinači na taj način što će dozvoliti ponavljanje postupka ili ista ukine i predmet vrati prvostepenom ili višem sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja označava povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona branilac u suštini ukazuje na povredu odredbe člana 473. stav 1. tačka 3) ZKP (koju i sam numeriše u podnetom zahtevu), osporavajući ocenu nižestepenih sudova o prihvatljivost dokaza i činjenica kao razloga za ponavljanje krivičnog postupka, navodeći da je sud ignorisao postupke pred državnim organima, dokaze o zdravstvenom i psihološkom stanju oštećene, kao i činjenicu da je ista proglašena sposobnom za vojnu službu. Takođe, obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac ukazuje i na povredu zakona iz člana 473. stav 1. tačka 1) ZKP navodima da su sudovi odbili zahtev za ponavljanje postupka iako postoje dokazi o lažnoj ispravi – zapisniku o saslušanju od 11.05.2022. godine, grafološki nalaz sudskog veštaka koji potvrđuje da potpis nije autentičan, kao činjenice utvrđene u odluci Vrhovnog suda Kzz 1272/2024 da original treće strane zapisnika nije dostavljen sudu.

Branilac kao razlog podnošenja označava i povredu zakona iz člana 474. stav 2. ZKP, koju i obrazlaže.

Međutim povrede zakona iz člana 473. stav 1. tačka 1) i 3) i člana 474. stav 2. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih je, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, iz kojih razloga je Vrhovni sud zahtev branioca u navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Pored iznetog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ističe da je pobijanim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje i delotvorni pravni lek iz člana 32. i 36. Ustava Republike Srbije.

Međutim, kako uz zahtev branilac okrivljenog nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je okrivljenom ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo ili sloboda koje su zajemčena Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, to zahtev za zaštitu zakonitosti, u ovom delu, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu citirane odredbe člana 484. ZKP.

Takođe, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja označava i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno ta povreda sastoji, odnosno ne obrazlaže se na koji način su nižestepeni sudovi pravnosnažnim odlukama učinili označenu povredu zakona, imajući u vidu pre svega činjenicu da sudije koje je branilac označio u podnetom zahtevu (sudije Goran Simić i Dejan Stamenković) nisu učestvovale u donošenju pobijanih rešenja.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP podrazumeva opredeljenje povrede zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4) ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi sa članom 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković