Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca maloletnog, sada punoletnog AA, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP branilac maloletnog, sada punoletnog AA, advokat Katarina Kesić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prilikom odlučivanja sud povredio odredbu člana 10. stav 3. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (Sl. Glasnik broj 43/2023 i 56/2025) koja propisuje da se visina nagrade za rad advokata utvrđuje prema važećoj tarifi u vreme obračuna. Po oceni branioca, sud je dao pogrešan obračun preduzetih radnji, jer je kao vrednost jednog poena uzeo iznos od 45,00 dinara, iako se vrednost poena utvrđuje prema važećoj tarifi, a što iznosi 50,00 dinara, a kako je naknada troškova izvršena dana 28.10.2025. godine, te kako je u tom momentu saglasno članu 15. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad branioca vrednost jednog poena iznosila 50,00 dinara, ta vrednost se morala koristiti prilikom obračuna troškova branioca.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP je propisano da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko snosi troškove postupka i koliko oni iznose, a stavom 2. istog člana propisano je da ako nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenje o visini troškova doneće predsednik veća ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave. 

Članom 11. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ 43/2023, 56/2025) je propisano da sudovi, javna tužilaštva, javni beležnici, javni izvršitelji, organi državne uprave i lokalne samouprave i drugi organi kada odlučuju o troškovima postupka, primenjuju tarifu koja važi u vreme donošenja odluke o troškovima postupka.

Rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Km.br.50/24 od 03.12.2024. godine, koje je postalo pravnosnažno dana 06.02.2025. godine, prema maloletnom AA je zbog produženog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. u vezi stava 33. i 61. KZ izrečena vaspitna mera - da se bez naknade uključi u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja, s tim da maloletnik radi 20 časova u trajanju od tri meseca, ali tako da rad ne ometa njegovo školovanje ili zaposlenje. Istim rešenjem je na osnovu člana 79. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica određeno da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Branilac maloletnog, sada punoletnog AA, advokat Katarina Kesić je dana 28.10.2025. godine podnela zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka, o kom zahtevu je odlučeno pobijanim rešenjima.

Dakle, odluka o troškovima krivičnog postupka doneta je pre izmena Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata objavljenih u „Službenom glasniku RS“ 56/2025 od 27.06.2025. godine, koje su stupile na snagu dana 05.07.2025. godine (jer je rešenje Višeg suda u Zrenjaninu Km.br.50/24 kojim je odlučeno o troškovima krivičnog postupka doneto dana 03.12.2024. godine i postalo pravnosnažno dana 06.02.2025.godine) pa Vrhovni sud nalazi da je pravilan zaključak iznet u pobijanim rešenjima da okrivljenom na ime angažovanja branioca, advokata Katarine Kesić, za obavljene procesne radnje pripadaju troškovi krivičnog postupka po Advokatskoj tarifi koja je važila u vreme donošenja odluke o troškovima, a to je Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata objavljena u „Službenom glasniku RS“ 43/2023 od 26.05.2023. godine, koja se primenjuje od 03.06.2023. godine, a ne po njenim naknadnim izmenama, kako to branilac neosnovano navodi u zahtevu, te da su samim tim nižestepeni sudovi pravilno postupili kada su prilikom obračuna troškova postupka kao vrednost jednog poena uzeli iznos od 45,00 dinara.

Pored navedenog, koja će se Tarifa primeniti u konkretnom slučaju zavisi od vremena kada je doneta odluka kojom je odlučeno ko snosi troškove krivičnog postupka, a ne kada je podnet zahtev za naknadu troškova, a kako to branilac ističe u podnetom zahtevu.

Samim tim, Vrhovni sud nalazi da donošenjem pobijanih rešenja nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koju se neosnovano ukazuje podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković