Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je novčano potraživanje na ime neisplaćene naknade troškova za rad advokata, postavljenog za branioca po službenoj dužnosti, a za sastav troškovnika u pretkrivičnom postupku. Pobijanom odlukom je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i način presuđenja, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Razlozi na kojima je zasnovana pobijana odluka nisu u suprotnosti sa tumačenjem materijalnog prava iz odredaba članova 2, 23. i 65. Zakona o advokaturi i član 261. stavovi 1. i 2. Zakonika o krivičnom postupku. Prema odredbi člana 71. tačka 5. ZKP branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni. To znači da su prava branioca ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni, iz čega sledi da je branilac ovlašćen da procesne radnje preduzima isključivo u korist osumljučenog, odnosno okrivljenog. U konkretnom slučaju tužilac kao branilac osumnjičenog, postavljen je po službenoj dužnosti u pretkrivičnom postupku po rešenju Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijske uprave za Grad Beograd KU 11632/20 od 24.12.2020. godine. U tom predmetu zahtevao je između ostalog i naknadu troškova za sastavljanje zahteva za naknadu troškova (troškovnika) koji mu nije isplaćen. Kako je tužilac kao branilac po službenoj dužnosti podneo troškovnik u svoje ime i u svoju korist u pogledu sopstvene nagrade i troškova koje je imao kao advokat, odnosno isključivo u svoje ime i za svoj račun, to sastavljanje troškovnika nije nužni izdatak, niti je uperen na ostvarivanje prava na odbranu okrivljenog. Ukazivanje u reviziji na različitu sudsku praksu u sličnim i istovetnim situacijama ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Saglasno navedenom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda (donete u postupku o sporu male vrednosti) nije dozvoljena revizija.

Tužba radi isplate podneta je 07.07.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 4.125,00 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Iako je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer se navedena odredba može primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopušenosti ovog pravnog leka, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona ili posebnim zakonom, određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković