Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408, u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da je revizija tužene delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilja je zaključila sa tuženom ugovor o radu od 01.09.2016. godine na određeno vreme, za period od 01.09.2016. gdoine do 30.09.2016. godine, za obavljanje poslova ... . Poslove je obavljala sve do početka novembra, kada joj je vlasnik tužene rekao da više ne postoji potreba za njenim radom i da će platu za oktobar primiti za mesec dana, što je i učinjeno, ali joj tom prilikom nisu vraćena dokumenta, zbog čega je tužilja kontaktirala Inspekciju rada i tražila da joj se dostavi ugovor o radu. Tužena joj je, nakon toga, 03.03.2017. godine dostavila ugovor o radu za oktobar (u fotokopiji), na kome se nalazi tužiljin potpis i za koji tužilja tvrdi da nije potpisala navedeni ugovor, kao i rešenje od 03.11.2016. godine o otkazu ugovora o radu u kome je konstatovano da je tužilji zaključno sa 31.10.2016. godine istekao ugovor o radu na određeno vreme od 01.09.2016. godine. Ocenom nalaza i mišljenja veštaka i dopune nalaza, utvrđeno je da su potpisi na ugovorima o radu od 01.09.2016. godine i od 01.10.2016. godine, potpisi tužilje, te da su međusobno identični, što upućuje na zaključak da jedan potpis nije svojeručno potpisan, već je fotokopiran ili skeniran. Tužilja tužbom podnetom 26.04.2017. godine traži da sud utvrdi da je njen radni odnos zasnovan sa tuženom 01.09.2016. godine na određeno vreme postao radni odnos na neodređeno vreme po sili zakona, da se poništi kao nezakonito rešenje tužene od 03.11.2016. godine kojim joj je otkazan ugovor o radu.

Posle rasprave održane pred drugostepenim sudom u smislu člana 383. stav 4. ZPP, radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja, na kojoj je ponovljeno izvođenje dokaza čitanjem svih pismena u spisima i zapisnika sa rasprava održanih pred prvostepenim sudom, drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužilje primenom odredaba članova 37. stavovi 1. i 6. i 195. Zakona o radu.

Po stanovištu Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužene ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je utvrdio da je radni odnos tužilje kod tužene prerastao u radni odnos na neodređeno od 05.10.2016. godine.

Odredbom člana 195. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05 ...75/14), propisano je da se protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom, a stavom 2. istog člana rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

Saglasno navedenom, postupak se u radnom sporu pokreće tužbom, međutim, u ovom sporu podnošenje tužbe vezano je za rok od 60 dana. Rok za podnošenje tužbe u radnom sporu je prekluzivni rok materijalnog prava i njegovo propuštanje dovodi do gubitka prava na sudsku zaštitu, što ima za posledicu nemogućnost suda da o predmetu takvog spora meritorno odlučuje. O blagovremenosti ove tužbe sud je dužan da vodi računa po službenoj dužnosti. Njegovo računanje zavisi od toga da li je pravo koje se štiti povređeno odlukom ili faktičkom radnjom. Ako je pravo povređeno faktičkom radnjom, rok se računa od dana saznanja za povredu. To je dan kada je zaposleni saznao da mu je neko pravo uskraćeno, ograničeno, suženo ili na drugi način narušeno. U ovom slučaju, rok počinje teći prvog narednog dana od saznanja, a ističe protekom zakonom propisanog roka. Dan saznanja za povredu prava vezuje se za punu izvesnost o postojanju povrede.

U konkretnom slučaju, tužilja tužbom traži da se utvrdi da je kod tužene zasnovala radni odnos na neodređeno vreme 05.10.2016. godine i da od tog datuma stiče sva prava iz radnog odnosa, a koje pravo je povređeno prestankom rada kod tuženog početkom novembra 2016. godine (01.11.2016. godine), kada je tužilja saznala za povredu prava, pa je narednog dana počeo da teče rok od 60 dana za podnošenje tužbe. Kako je tužba podneta 26.04.2017. godine, dakle po proteku prekluzivnog roka od 60 dana od dana saznanja za povredu prava (s obzirom na činjenicu da je početkom novembra vlasnik tužene rekao tužilji da više ne postoji potreba za njenim radom i da će platu za oktobar primiti za mesec dana, što je i učinjeno), to je po oceni Vrhovnog suda, suprotno stanovištu drugostepenog suda, tužilja propustila zakonski rok u kome je postupak sudske zaštite mogla da se pokrene. Stoga su osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Međutim, neosnovani su navodi revizije tužene da je tužilja neblagovremeno podnela tužbu za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu od 03.11.2016. godine, jer je znala da joj je radni odnos prestao 01.11.2016. godine. Naime, iz činjeničnog utvrđenja proizilazi da, nakon što je vlasnik tužene početkom novembra saopštio tužilji da za njenim radom više ne postoji potreba, on nije tužilji vratio dokumenta, zbog čega je tužilja kontaktirala Inspekciju rada i tražila da joj se dostavi ugovor o radu, nakon čega joj je tužena 03.03.2017. godine dostavila ugovor o radu za oktobar (u fotokopiji), kao i rešenje od 03.11.2016. godine o otkazu ugovora o radu. Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da kod činjenice da je tužena o pravima iz radnog odnosa tužilje odlučila rešenjem od 03.11.2016. godine, a koje je tužilja primila 03.03.2017. godine, pa kako je tužba podneta 26.04.2017. godine, stoga je pravilno drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je zaključio da je tužilja blagovremeno podnela tužbu u roku od 60 dana u smislu odredbe člana 195. Zakona o radu.

Pravilno je odlučeno i o naknadi troškova postupka na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužena je delimično uspela u postupku po reviziji, pa je s obzirom na postignuti uspeh parničnih stranaka u ovoj pravnoj stvari, a na osnovu člana 165. stav 1. i 2. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković