Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog JP KP „Lazarevac“, sa sedištem u Lazarevcu, čiji je punomoćnik Dušan Marković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1693/23 od 30.11.2023. godine, u sednici održanoj 02.07.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1693/23 od 30.11.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1693/23 od 30.11.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P1 242/22 od 01.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za period od novembra 2017. godine zaključno sa oktobrom 2019. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose u vrednosti i sa zakonskom zateznom kamatom kao u sadržaju tog stava. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen preostali deo tužbenog zahteva tužioca AA i obavezan tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene naknade za topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora, za period od januara 2018. godine zaključno sa septembrom 2020. godine, isplati ukupan iznos od 3.327,44 dinara, u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima, a odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev preko dosuđenih, a do traženih iznosa, sve u vrednosti i sa zakonskom zateznom kamatom kao u sadržaju tog stava. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca BB, kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za period od novembra 2017. godine zaključno sa oktobrom 2019. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose, u vrednosti i sa zakonskom zateznom kamatom, kao u sadržaju tog stava. Stavom četvrtim izreke, delimično je usvojen preostali deo tužbenog zahteva tužioca BB i obavezan tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene naknade za topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od januara 2018. godine zaključno sa septembrom 2020. godine, isplati ukupan iznos od 3.327,44 dinara u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima, a odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev preko dosuđenog a do traženih iznosa, a sve u vrednosti i sa zakonskom zateznom kamatom kao u sadržaju tog stava. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1693/23 od 30.11.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke i žalba tužilaca u tom delu odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima prvostepenog postupka sadržano u stavu petom izreke prvostepene presude tako što je obavezan tuženi da tužiocima na ime naknade troškova prvostepenog postupka isplati iznos od 161.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova drugostepenog postpuka isplati iznos od 23.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju su blagovremeno izjavili tužioci, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocima na ime manje isplaćene naknade regresa za korišćenje godišnjeg odmora za navedeni period, po mesecima za koje im je dosuđena naknada, dok za mesece bliže navedene u stavovima prvom i trećem izreke prvostepene presude nije bilo manje isplaćene naknade. Pobijana odluka u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev zasnovana je na utvrđenom činjeničnom stanju da je tužiocu naknada troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora u utuženom periodu obračunata i isplaćivana na osnovu Kolektivnog ugovora tuženog, odnosno da fiksni dodatak (koji ulazi u strukturu zarade) sadrži i topli obrok i regres. Prema oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja, s obzirom na to da je odluka o tužbenom zahtevu zasnovana na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava i u skladu sa praksom ovoga suda u sličnoj činjenično pravnoj situaciji. Osim toga, revizijom se osporava nalaz sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, na čijem mišljenju je zasnovana pobijana odluka, čime se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocena izvedenih dokaza, a što nisu razlozi za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. stav 2. ZPP. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 09.01.2020. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je ispod 40.000 evra u dinarskoj protivvrednost.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković