Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu komandira policijske ispostave u Policijskoj stanici u ..., na osnovu rešenja tužene od 19.04.2007. godine do penzionisanja. Tužilac tvrdi da je u periodu od maja 2017. godine do decembra 2018. godine, pored poslova komandira policijske ispostave (OSL) Policijske stanice u ... obavljao i poslove zamene rukovodioca – načelnika Policijske stanice u ... po osnovu usmenog naloga – naredbe neposredno nadređenog načelnika PU Vranje, iako formalno nije bio raspoređen na tim poslovima, sve do popune tog radnog mesta 01.01.2019. godine. Prema nalazu i mišljenju veštaka ekonomsko-finansijske struke potraživanje na ime neisplaćene zarade po osnovu uvećanja plate od 15% na ime zamene rukovodioca dužem od 10 dana iznosi 212.409,95 dinara, a tužilac je prema nalazu i mišljenju veštaka precizirao tužbeni zahtev. Tužena je osporila tužbeni zahtev.

Prvostepeni sud je zaključio da tužiocu pripada pravo na sporno potraživanje za obavljeni rad i da je tuženi u obavezi da mu isto isplati.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca. Po stanovištu tog suda, tužiocu ne pripada pravo na uvećanje plate po osnovu zamene rukovodioca za utuženi period jer su u konkretnom slučaju na strani tužioca izostali dokazi na okolnost propisane odredbama člana 184, 187. i 195. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, br. 6/2016, 24/2018, 87/2018) i člana 140. stav 1. Zakona o državnim službenicima. Tužilac ne poseduje rešenje o raspoređivanju na radno mesto zamenika načelnika PS ..., niti u prilog tome postoje pisani dokazi, a prema Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u MUP-u od 02.03.2016. godine, tužilac je u obavezi da obavlja i druge poslove po nalogu nadređenog. Ovlašćenje da odlučuje u upravnim postupcima, kao ni usmeni nalog nadređenog lica se ne može upodobiti rešenju o raspoređivanju na radno mesto zamenika rukovodioca policijske stanice, a tužilac nije pružio dokaze na okolnost da je od tužene tražio novo rešenje na osnovu koga bi mu bio utvrđen veći koeficijent, dok je tužena obračunavala i isplaćivala zaradu u skladu sa donetim rešenjem o raspoređivanju.

Po shvatanju Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Odredbom člana 184. stav 1. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, br. 6/2016 sa izmenama i dopunama), propisano je da policijski službenici Ministarstva ostvaruju pravo na platu, uvećanu platu, naknadu plate, naknadu troškova i druga primanja u skladu sa ovim zakonom, a stavom 2. da plata policijskog službenika u Ministarstvu se sastoji od osnovne plate i uvećane plate. Odredba člana 187. stav 1. tačka 6. pottačka 1. i 2. istog zakona propisuje visinu prava na uvećanu platu.

Odredbom člana 195. Zakona o policiji propisano je da raspoređivanje u smislu ovog zakona predstavlja opredeljivanje radnog mesta zaposlenih u zakonom predviđenim slučajevima. Akt o raspoređivanju se donosi prilikom zasnivanja radnog odnosa, nakon donošenja novog akta iz člana 9. stav 2. i člana 22. stav 6. ovog zakona, nakon preuzimanja od drugog poslodavca, odnosno iz drugog državnog organa, po osnovu pravnosnažne sudske presude, nakon položenog pripravničkog ispita, po isteku perioda mirovanja radnog odnosa, nakon privremenog udeljenja sa rada, nakon razrešenja i postupku disciplinske mere (2). Prema članu 140. stav 1. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, br. 79/2005...94/2017 i 95/2018) o pravima i dužnostima državnog službenika odlučuje rukovodilac rešenjem ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud odbio zahtev za isplatu uvećanja zarade po osnovu rada na radnom mestu zamenika načelnika Policijske stanice u ..., imajući u vidu da tužilac nije imao pisani nalog po osnovu kog je upravo on bio određen da u određenom vremenskom periodu obavlja poslove zamenika rukovodioca načelnika PU u ... . Naime, pisani nalog je obavezan akt kojim se definišu poslovi u rukovođenju policijske stanice i prenose ovlašćenja na određeno lice. Stoga usmeni dogovor za obavljanje poslova zamenika načelnika nema pravno dejstvo kada je u pitanju isplata uvećane plate u nedostatku pisanog rešenja o raspoređivanju, imajući u vidu i činjenicu da je tužilac prema Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta bio u obavezi da obavlja i druge poslove po nalogu nadređenog, što čini neosnovanim tužbeni zahtev. Stoga, navodi revizije kojima se osporava zaključak drugostepenog suda o neophodnosti pismenog akta za obavljanje poslova zamenika rukovodioca – načelnika Policijske stanice u ... i ukazivanje da je tužilac poslove obavljao po usmenom nalogu neposrednog rukovodioca, nisu od uticaja na drugačiju odluku suda.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je primenom odredbe 414. Zakona o parničnom postupku, odbio reviziju tužioca kao neosnovanu i odlučio kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen jer tužilac nije uspeo u postupku po reviziji.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković