Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 200/2024
25.02.2026. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Bajazit, advokat iz ..., protiv tuženog „Knjaz Miloš“ a.d. iz Aranđelovca, čiji je punomoćnik Aleksandar Bugarin, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, naknade štete zbog izgubljene zarade, uplate doprinosa i isplate zarade po osnovu prekovremenog rada, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2509/23 od 23.10.2023. godine, u sednici održanoj 25.02.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2509/23 od 23.10.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu P1 1/21 od 12.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se poništi rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj ...-... od 23.12.2020. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu broj ...-.../... od 15.06.2006. godine sa pripadajućim aneksima i kojim je tužiocu presto radni odnos sa 31.12.2020. godine, kao nezakonito i kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog neisplaćene zarade za period od 01.01.2021. godine do 30.11.2022. godine isplati pojedinačne mesečne iznose bliže navedene u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća svakog iznosa pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog neipslaćene zarade isplati mesečni iznos od 40.545,90 dinara mesečno počev od 01.12.2022. godine pa do vraćanja na rad sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30-og u tekućem meescu za prethodni mesec, s tim što će prvotuženi isplatiti sve dospele zarade sa zakonskom zateznom kamatom, a zatim nastaviti sa redovnom isplatom mesečne zarade. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da na utvrđenu naknadu štete iz stava drugog i trećeg izreke presude uplati doprinose za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, doprinosa za slučaj nezaposlenosti koji pada na teret tuženog kao poslodavca i tužioca kao radnika RF PIO, Filijala Aranđelovac, RF ZZO Filijala Aranđelovac i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, Filijala Aranđelovac, po stopi i visini koja će biti utvrđena u momentu uplate. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime prekovremenog rada u dane državnih praznika i verskih praznika za period od 21.06.2018. godine do 31.12.2020. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose bliže navedene u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospeća svakog iznosa pa do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da na ime prekovremenog rada, rada u dane državnih i verskih praznika iz stava petog izreke presude uplati doprinose za penzijsko, zdravstveno osiguranje i doprinose za slučaj nezaposlenosti koji padaju na teret tuženog kao poslodavca i tužioca kao radnika RF PIO, Filijala Aranđelovac, RF ZZO, Filijala Aranđelovac i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, Filijala Aranđelovac po stopi i visini koja će biti utvrđena u momentu uplate. Stavom sedmim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 160.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2509/23 od 23.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavovima petom, šestom i sedmom izreke i predmet u ukinutim delovima vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u potvrđujućem delu zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/2011...20/2018 i 10/2023 – dr zakon, u daljem tekstu: ZPP) i ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme od 01.06.2016. godine do 31.12.2020. godine. Rešenjem o otkazu br. ...-... od 23.12.2020. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu sa aneksima usled ekonomskih, tehnoloških i organizacionih promena iz člana 179. stav 5. tačka 1. člana 185. stav 1. i člana 190. stav 1. tačka 1. Zakona o radu. U obrazloženju rešenja je navedeno da su Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 18.11.2020. godine ukinute odredbe koje su sistematizovale poslove uključujući radno mesto „...“, odnosno da je tuženi 23.12.2020. godine, doneo odluku o rešavanju viška zaposlenih zavedenu pod brojem 32707 u kojoj je navedeno da je tužilac proglašen viškom usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena i da je tuženi razmotrio da li postoje uslovi da se prema tužiocu primeni neka od mera za zapošljavanje (premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija, dokvalifikacija, nepuno radno vreme kao i druge mere) pa je utvrdio da ne postoji mogućnost bilo kojih mera. Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog od 18.11.2020. godine u članu 3. tačka 14. izvršene su promene u Sektoru prodaje tako da se brišu poslovi pod rednim brojem ... „...“. Odlukom o rešavanju viška zaposlenih broj 3-2707 od 23.12.2020. godine, konstatovano je da je došlo do izmene Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova i da je trajno prestala potreba za radom ukupno četiri zaposlena, između ostalih i za tužioca koji je obavljao poslove na radnom mestu ... Tužiocu je isplaćena otpremnina za 16 godina rada kod tuženog.