Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA - advokata Miroslava Miloševića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Lazarevcu K.br.64/24 – Kv.br.72/26 od 20.03.2026. godine i Višeg suda u Beogradu Kž2.br.647/26 od 20.04.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 03.06.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA - advokata Miroslava Miloševića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Lazarevcu K.br.64/24 – Kv.br.72/26 od 20.03.2026. godine i Višeg suda u Beogradu Kž2.br.647/26 od 20.04.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Lazarevcu K.br.64/24 – Kv.br.72/26 od 20.03.2026. godine prema okrivljenom AA je, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, određen pritvor koji mu se ima računati od dana i časa lišenja slobode i može trajati do objavljivanja presude, a po tom rešenju najduže 60 dana.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kž2.br.647/26 od 20.04.2026. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA - advokata Miroslava Miloševića, koja je izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Lazarevcu K.br.64/24 – Kv.br.72/26 od 20.03.2026. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac po službenoj dužnosti okrivljenog AA - advokat Miroslav Milošević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povreda odredaba člana 68, člana 70, člana 211. stav 1. tačka 1), člana 212. i člana 438. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine rešenja Osnovnog suda u Lazarevcu K.br.64/24 – Kv.br.72/26 od 20.03.2026. godine i Višeg suda u Beogradu Kž2.br.647/26 od 20.04.2026. godine tako što će „okrivljenog pustiti da se brani sa slobode ili doneti meru kućnog pritvora pod elektronskim nadzorom ili primeniti neku od drugih blažih mera“.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac po službenoj dužnosti okrivljenog AA kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povrede odredaba članova 68. i 70. ZKP, isticanjem da je okrivljenom povređeno pravo na odbranu jer sud nije preduzeo sve mere da se okrivljeni lično obavesti o datumu održavanja glavnog pretresa. Pored toga, branilac kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, isticanjem da kako je okrivljeni više puta pristupao na glavne pretrese, između ostalog je i bio doveden iz KPZ dok je izdržavao kaznu, te kako se okrivljeni javio po poternici od 12.02.2024. godine i dao adresu boravišta i kako ima stalno prebivalište u Republici Srbiji, to po braniocu nisu ispunjeni uslovi za određivanje pritvora prema okrivljenom na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP. Osim toga, branilac kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu odredbe člana 212. ZKP, isticanjem da je određivanjem pritvora okrivljenom kao najteže mere za obezbeđenje njegovog prisustva na glavnom pretresu, sud prekršio načelo supsidijarnosti i srazmernosti, budući da nakon dana 12.02.2024. godine osim pozivanja okrivljenog i naredbe za njegovo prinudno dovođenje nije pokušana primena blažih mera kao što su određivanje kućnog pritvora sa elektronskim nadzorom, obaveza javljanja policijskoj stanici ili jemstvo. Takođe, branilac kao razlog podnošenja zahteva navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. ZKP, ne označavajući pri tome o kom stavu i tački člana 438. ZKP se radi, ali iz navoda podnetog zahteva i to da sud u pobijanim rešenjima nije dao argumentovane razloge vezano za ispunjenost uslova za određivanje pritvora prema okrivljenom na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud zaključuje da branilac navedena nižestepena rešenja pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Branilac u podnetom zahtevu ističe i da je sud nepotpuno utvrdio činjenično stanje, uz osporavanje pri tome činjeničnog utvrđenja i zaključka suda da okrivljeni očigledno izbegava da dođe na glavni pretres, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac po službenoj dužnosti okrivljenog nižestepena rešenja pobija zbog povreda odredaba člana 68, člana 70, člana 211. stav 1. tačka 1), člana 212, člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca po službenoj dužnosti okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA - advokata Miroslava Miloševića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković