Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog zahtevom za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da je presuda zasnovana na dokazu na kome se prema odredbama ZKP ne može zasnivati odnosno na sporazumu o priznanju krivice direktora direkcije BB Spk.2/2018 od 22.01.2018. godine, koji je sud koristio i prilikom odlučivanja o krivici okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

U spisima predmeta se nalazi presuda SPK 2/2018 od 22.01.2018. godine, koja je izvedena kao dokaz činjenice da je okrivljeni BB oglašen krivim za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. KZ i u tom smislu je pravnosnažna presuda, kao isprava – zakonit dokaz.

Prema tome, suprotno navodima zahteva, dokaz nije sporazum o priznanju krivice direktora direkcije BB Spk.2/2018 od 22.01.2018. godine, već pravnosnažna presuda SPK 2/2018 od 22.01.2018. godine doneta od strane nadležnog suda u zakonitom postupku koja je kao isprava pročitana u dokaznom postupku, a na koji nije bilo primedbi od strane učesnika postupka, pa su stoga ocenjeni kao neosnovani navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored navedenog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe se i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP jer iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela okrivljenog ne proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela trgovina uticajem iz člana 366. stav 3. KZ. Naime, ni jedna radnja koja je opisana u izreci presude, a koju je preduzeo okrivljeni ne predstavlja protivzakonitu radnju obzirom da nema protivzakonitog posredovanja okrivljenog, isti nije iskoristio svoj službeni položaj i stvarni uticaj nalažući da se odustane od izgradnje završnog sloja asfalta predmetog puta jer je postupao na osnovu ovlašćenja koje ima po zakonu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

U konkretnom slučaju, iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni u vreme i mesto bliže opisano u izreci presude, kao službeno lice, predsednik Opštine ..., u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i da je isto zabranjeno, pre čemu je hteo njegovo izvršenje, koristeći svoj službeni položaj i svoj stvarni uticaj na službeno lice BB, direktora JP Direkcija za ... Opštine ..., posredovao da izvrši službenu radnju koji ne bi smeo da izvršti, tako što je koristeći opisani položaj uticao na BB da izvrši službenu radnju koju ne bi smeo izvršiti....na taj način što je svojim aktom...uticao na okrivljenog BB da odustane od postavljanja gornjeg habajućeg završnog sloja od asfalt betona.., koji su poslovi bili ugovoreni i obuhvaćeni projektom, iako za to nije bio ovlašćen u ime Opštine ..., jer Opština nije bila ugovorna strana, niti naručilac ovog posla, te je usled toga BB u ime „Direkcije za ...“ kao naručilac odustao od izvođenja ovih radova, a suprotno ugovorenim obavezama.

Iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze radnje koje je okrivljeni AA konkretnom prilikom preduzeo – koristio službeni položaj da bi uticao na BB da izvrši službenu radnju koju ne bi smeo izvršiti, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ističe da radnje okrivljenog nisu opisane od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Gorana Petrovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Gordana Kojić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković