Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasmine Vasović, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić, Gordane Kojić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) i 2) Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Mile Janković, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici 3K.br. 61/24 od 12.12.2025. godine i Višeg suda u Šapcu 2Kž1 91/26 od 26.03.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 07.07.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Mile Janković, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici 3K.br. 61/24 od 12.12.2025. godine i Višeg suda u Šapcu 2Kž1 91/26 od 26.03.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici 3K.br. 61/24 od 12.12.2025. godine okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) i 2) KZ, izrečena joj je uslovna osuda i tako što joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećene, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Šapcu 2Kž1 91/26 od 26.03.2026. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA i presuda Osnovnog suda u Loznici 3K.br. 61/24 od 12.12.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljene AA – advokat Mila Janković, (s tim što branilac označava da zahtev podnosi samo protiv drugostepene presude, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da se pobija i prvostepena presuda) u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i „donese presudu kojom će u celosti ili ukinuti drugostepenu presudu, ili pak, vratiti na suđenje Višem sudu u Šapcu ili pak preinači istu i tako što će usvojiti žalbu branioca“.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu i, na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Navedenu povredu zakona obrazlaže navodima da krivično delo proganjanje zahteva kvalifikovani intenzitet radnje, realnu sposobnost izazivanja straha i umišljaj usmeren na ugrožavanja, a da nijedan od ovih elemenata nije jasno utvrđen niti proizilazi iz pobijanih presuda, da sudovi nisu pravilno cenili subjektivni element krivičnog dela, jer iz dokaza ne proizlazi da je okrivljena postupala sa umišljajem da uznemiri, zaplaši ili ugrozi oštećenu, da se zaključak o dokazanosti ili nedokazanoti određenih činjenica ne može izvoditi iz pretpostavki, a kako to čini Osnovni sud u Loznici i Viši sud u Šapcu svojim presudama. Dalje se navodi da je vrlo značajan dokaz u ovom postupku nalaz i mišljenje komisije veštaka od 12.04.2024. godine gde veštaci jasno navode da okrivljenoj nije svojstvena ideja proganjanja, niti se o psihološko-psihijatijskom ispitivanju dobijaju takve produkcije ili njihovi korelati koji bi mogli ukazati na proganjanje, a koji nalaz sudovi ne cene. Branilac navodi i da nižestepeni sudovi nisu utvrdili ni period takozvanog „proganjanja“, radnje proganjanja niti dan i čas proganjanja, a što je izostalo jer fizičkog proganjanja oštećene od strane okrivljene nije ni postojalo, te da je činjenično stanje u pogledu susreta oštećene i okrivljene u celosti paušalno. U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac citira obrazloženje prvostepene presude i optužnog akta i iznosi sopstvenu verziju kritičnog događaja.

Na opisani način, iako se branilac formalno poziva na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenoj preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ista polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda vezanim za radnju, umišljaj i posledicu krivičnog dela koje je okrivljenoj stavljeno na teret i za koje je pravnosnažno oglašena krivom, iznoseći istovremeno sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje iz tih dokaza proizlaze, suprotno oceni, činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama i na svojim činjeničnim zaključcima zasniva i svoj stav da u radnjama okrivljene nema elemenata krivičnog dela za koje je oglašena krivom, na koji način, po stavu Vrhovnog suda ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljene u obrazloženju zahteva označava i obrazlaže povredu zakona iz člana 16. ZKP.

Međutim, činjenično stanje utvrđeno u pobijanoj pravnosnažnoj presudi, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao ni povreda zakona iz člana 16. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Mile Janković, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Jasmina Vasović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković