Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 673/23 od 21.09.2023. godine stavom prvim izreke delimično je usvojena žalba tuženog i prvostepena presuda preinačena u delu odluke o troškovima spora iz stava četvrtog izreke tako što je obaveza tuženog na naknadu troškova postupka tužiocu sa dosuđenog iznosa od 48.476,18 dinara snižena na iznos od 36.386,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok su u preostalom pobijanom, a nepreinačenom delu iz stava 2. i 3. izreke, žalbe tužioca i tuženog odbijene i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je prvostepena presuda potvrđena u stavu trećem izreke i u preinačujućem delu odluke o troškovima postupka, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odlučuje primenom odredbe člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/23 – drugi zakon), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu čiji je osnov dug na ime preduzetih pravnih radnji u pogledu zastupanja tuženog od strane tužioca koji je advokat, tako što je ocenjeno da je tužbeni zahtev tužioca delimično osnovan.

Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP jer je ocenjeno da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili potreba tumačenja novog prava ili neujednačena sudska praksa. Odluke nižestepenih sudova donete su primenom relevantnih odredbi materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke. Bez uticaja na drugačije odlučivanje je reivzijska odluka na koju se revident poziva u reviziji, budući da je u ovakvoj vrsti sporova od značaja konkretno utvrđeno činjenično stanje.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3 ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave tužilac je podneo 29.05.2019. godine, te je postupak po prigovoru izvršnog dužnika preveden u parnični postupak 28.10.2019. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 373.017,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Ispitujući dozvoljenost revizije na preinačujući deo odluke o troškovima postupka, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11,...18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Revizija je izuzetno dozvoljena, saglasno odredbi člana 404. stav 1. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmore pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Odredbom člana 420. stav 6. ZPP propisano je da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Naime, revizijom se u ovom delu pobija odluka koja ne čini glavni zahtev, jer je njome odlučeno o troškovima postupka, čiji se obračun vrši u svakom postupku pojedinačno, primenom odredbi Zakona o parničnom postupku, Advokatske tarife i Taksene tarife, prema uspehu u sporu, uzimajući u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Budući da se osporava sporedna odluka o procesnom pitanju konkretnog spora, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava te je primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke i u pogledu izjavljene revizije na preinačujući deo.

Revizija nije dozvoljena ni u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. ZPP.

Odredbom člana 28. ZPP, propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1). Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena i protiv drugostepene odluke o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju stranaka, koje ne predstavlja glavno potraživanje, to revizija nije dozvoljena, pa je Vrhovni sud primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković