Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju ispunjeni su uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20, 10/23-dr. zakon), za odlučivanje o posebnoj reviziji, budući da je razmatranje spornog pravnog pitanja, i to pravnog značaja raspolaganja sredstvima posebne imovine jednog supružnika tokom trajanja zajednice života i rasporeda tereta dokazivanja većeg udela u sticanju zajedničke imovine, potrebno radi ujednačavanja sudske prakse i obezbeđivanja jedinstvene primene prava, zbog čega je odlučeno u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu člana 408. ZPP, i utvrdio da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa sada pok. VV, bratom tužene, zasnovala vanbračnu zajednicu 16.04.2000. godine, koja je neprekidno trajala do 18.10.2014. godine kada su zaključili brak, koji je prestao smrću VV ...2018. godine. U braku nije bilo dece. Do 2013. godine supružnici su živeli kod roditelja tužilje, a 2014. godine uselili su se u kuću sagrađenu na kp br. .../... KO ... . Tu nepokretnost su kupili ugovorom o kupoprodaji iz 2011. godine, kojim je kupljena i kp br. .../... KO ... . U momentu kupovine kuća je bila sazidana do prve ploče, a supružnici su tokom zajednice dozidali spratnu etažu i objekat stavili pod krov. Kupoprodajna cena isplaćena je delom iz kredita koji je podigao sada pok. VV u iznosu od 300.000,00 dinara, a delom iz novčanih sredstava u iznosu od 200.000,00 dinara, koja je nasledio od svoje pokojne majke. Katastarska parcela ... KO ... predstavlja posebnu imovinu sada pok. VV stečenu nasleđem („dedovina“), na njoj su supružnici tokom trajanja zajednice sagradili manji stambeni objekat. Prema nalazu i mišljenju veštaka građevinske struke, objekat na kp. .../... je nazavršen individualni porodični stambeni objekat, prizemlje i sprat, izveden do nivoa grubih građevinskih radova, sa ugrađenom stolarijom i električnom instalacijom u prizemlju, bespravno sagrađen, čija tržišna vrednost iznosi 451.200,00 dinara za prizemnu i 334.400,00 dinara za spratnu etažu, dok je objekat na kp br. ... nezavršen individualni prizemni porodični stambeni objekat u grubim građevinskim radovima, bespravno sagrađen, tržišne vrednosti 191.400,00 dinara. Sada pok. VV bio je zaposlen u rudniku i ostvario je zaradu, a potom i penziju, uz to je obavljao poljoprivredne poslove i učestvovao u proizvodnji i prodaji mleka i sira. Tužilja je bila domaćica, obavljala je poslove u domaćinstvu, godinu i po dana negovala je nepokretnu majku sada pok. VV, starala se o stoci i proizvodila i prodavala sir i mleko. Veštak ekonomsko – finansijske struke dala je nalaz i mišljenje u dve varijante, zavisno od toga da li je zajednica života otpočela 16.04.2000. godine ili, kako je tvrdila tužena, 01.01.2010. godine. Pošto je utvrđeno da je zajednica života trajala od 2000. godine, sudovi su prihvatili varijantu nalaza prema kojoj doprinos tužilje u sticanju iznosi 53,29%, a doprinos sada pok. VV 46,71%, pa je, krećući se u granicama postavljenog zahteva, utvrđeno pravo susvojine tužilje sa udelom od ½. Iz nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko – finansijske struke utvrđeno je da je sada pok. VV u periodu od 2011. godine do 2016. godine, dakle tokom trajanja zajednice života, sa svog računa podigao novčana sredstva u ukupnom iznosu od 27.800 CHF, ali veštak taj iznos nije obračunala kao njegov doprinos sticanju iz sredstava posebne imovine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da su označene nepokretnosti zajednička imovina supružnika i da je njihov udeo u sticanju podjednak. Stav je nižestepenih sudova da je, shodno pravilima o teretu dokazivanja iz ZPP, na tuženoj bio teret dokazivanja većeg udela u odnosu na udeo pok. VV ali da tužena tu činjenicu nije dokazala, jer nije predložila dopunsko veštačenje preko veštaka ekonomsko – finansijske struke na okolnost većeg doprinosa u sticanju zajedničke imovine nasleđenim novčanim sredstvima.

Osnovano se revizijom tužene ukazuje da je zbog pogrešne primene odredaba Porodičnog zakona o zajedničkoj i posebnoj imovini supružnika, činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Prema članu 168. Porodičnog zakona, imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka, kao i imovina koju je u toku trajanja braka stekao dobom zajedničke imovine, nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava, predstavljaju njegovu posebnu imovinu.

Prema članu 171. stav 1. istog zakona, imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu, a odredbe o imovini supružnika, na osnovu člana 191. stav 1. Porodičnog zakona, shodno se primenjuju i na imovinu koju su vanbračni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice života u vanbračnoj zajednici.

Prema članu 180. stav 2. Porodičnog zakona, pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, a prema stavu 3. istog člana, veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini, te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine. Pretpostavka jednakih udela iz člana 180. stav 2. Porodičnog zakona je oboriva, pa činjenice od kojih u smislu stava 3. istog člana zavisi veći udeo jednog supružnika u sticanju dokazuje onaj ko tvrdi da je udeo u sticanju veći. Kada jedan supružnik sredstva koja čini njegovu posebnu imovinu upotrebi za potrebe zajednice života, ta okolnost je od značaja za održavanje, odnosno uvećanje vrednosti zajedničke imovine i ceni se prilikom utvrđivanja srazmere udela supružnika u sticanju.

U konkretnom slučaju, iz nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko – finansijske struke nesumnjivo je utvrđeno da je sada pok. VV u periodu od 2011. godine do 2016. godine, dakle, u toku trajanja zajednice života sa tužiljom, sa svog računa podigao novčana sredstva u ukupnom iznosu od 27.800 CHF, čime je tužena dokazala činjenicu raspolaganja tim sredstvima tokom trajanja zajednice. Suprotno stanovištu nižestepenih sudova, za ocenu srazmere udela u sticanju bez značaja je da li su ta sredstva utrošena neposredno za kupovinu spornih nepokretnosti i izgradnju objekata na njima, ili za druge potrebe zajednice, uključujući i troškove postupka vantelesne oplodnje na koje se tužilja pozivala, budući da su u svakom slučaju utrošena za potrebe zajednice života. I u slučaju da su, kako tužilja tvrdi, ova sredstva utrošena za troškove vantelesne oplodnje, to bi značilo da su za kupovinu nepokretnosti i izgradnju objekata morala biti upotrebljena druga zajednička sredstva supružnika, koja su raspolaganjem sredstvima posebne imovine za ostale potrebe zajednice ostala očuvana, pa se značaj ovih sredstava za ocenu srazmere udela u sticanju time ne umanjuje. Iz obrazloženja nižestepenih odluka, međutim, proizilazi da su sudovi smatrali da je tužena bila dužna da dokaže da su navedena novčana sredstva utrošena upravo na sticanje, kupovinu i izgradnju spornih nepokretnosti, čime su pogrešno primenili odredbu člana 180. stav 3. Porodičnog zakona.

Nižestepeni sudovi su zaključak da tužena nije dokazala veći doprinos sada pok. VV u sticanju izveli iz okolnosti da nije predložila dopunsko veštačenje. Takav zaključak se ne može prihvatiti. Pretpostavka jednakih udela iz člana 180. stav 2. Porodičnog zakona obara se dokazivanjem činjenica iz stava 3. istog člana, a radi utvrđivanja upravo te bitne okolnosti – doprinosa supružnika u sticanju zajedničke imovine, veštačenje je u ovoj parnici već bilo određeno. Prema članu 260. stav 1. ZPP, stranka koje predlaže izvođenje dokaza veštačenjem dužna je da u predlogu naznači predmet veštačenja, dok konkretan zadatak veštačenja određuje sud rešenjem o izvođenju dokaza veštačenjem (član 269. stav 1. ZPP). Stoga okolnost da veštak u nalazu i mišljenju podignuta novčana sredstva nije obračunao kao doprinos sada pok. VV iz sredstava posebne imovine nije mogla biti stavljena na teret tuženoj, već je sud bio dužan da veštaku naloži da nalaz i mišljenje u tom pravcu dopuni.

Pored toga, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo i time što prilikom utvrđivanja srazmere udela u sticanju nisu cenili doprinos sada pok. VV koji proizlazi iz činjenice da je stambeni objekat na katastarskoj parceli ... KO ..., sagrađen na zemljištu koje predstavlja njegovu posebnu imovinu stečenu nasleđem. Zemljište na kome se objekat gradi predstavlja bazu izgradnje, bez koje izgradnja objekta nije moguća. Obezbeđivanjem lokacije za gradnju iz svoje posebne imovine sada pok. VV je omogućio da do izgradnje objekta uopšte dođe, a supružnici su istovremeno bili oslobođeni potrebe da zajednička sredstva angažuju radi pribavlja građevinskog zemljišta. Stavljanjem sopstvenog zemljišta na raspolaganje za izgradnju porodičnog stambenog objekta koji je predmet sticanja u zajednici, sada pok. VV je u sticanje tog objekta uneo vrednost iz svoje posebne imovine, što se u smislu člana 180. stav 3. Porodičnog zakona mora ceniti kao njegov doprinos u sticanju, bez obzira na to što tužilja ne traži utvrđenje prava susvojine na samoj parceli, već samo na objektu sagrađenom na njoj.

Budući da usled pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nije potpuno utvrđeno, Vrhovni sud je ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje kako bi se upotpunilo činjenično stanje dopunom već određenih veštačenja. Veštak građevinske struke najpre će se izjasniti o vrednosti katastarske parcele ... KO ... i o udelu vrednosti zemljišta u ukupnoj vrednosti nepokretnosti koju čine zemljište i objekat sagrađen na njemu, s tim što će vrednost zemljišta i vrednost objekta utvrditi na jedinstven i međusobno uporediv način i na isti vrednosni momenat, budući da taj udeo predstavlja ono što je sada pok. VV u sticanje objekta uneo iz svoje posebne imovine kao bazu izgradnje. Polazeći od tako dopunjenog nalaza veštaka građevinske struke, veštak ekonomsko – finansijske struke dopuniće svoj nalaz i mišljenje konačnim obračunom doprinosa supružnika u sticanju zajedničke imovine, u koji će pored ranije cenjenih okolnosti, uvrstiti kao doprinos pok. VV i nasleđena novčana sredstva u iznosu od 27.800 CHF, kojima je raspolagano tokom trajanja zajednice života, a u odnosu na parcelu ... KO ... i doprinos sada pok. VV izražen kroz udeo u vrednosti zemljišta. Ceneći tako dopunjene nalaze i mišljenje veštaka, zajedno sa svim ostalim okolnostima od značaja u smislu člana 180. stav 3. Porodičnog zakona, prvostepeni sud će ponovo odlučiti o srazmeri udela supružnika u sticanju zajedničke imovine i o osnovanosti tužbenog zahteva.

Imajući u vidu sve napred izloženo, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković