Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalog prava na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 – drugi zakon), ocenio da revizija tuženog nije izuzetno dozvoljena.

Pobijanom pravnosnažnom presudom je odbijena žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda, kojom je utvrđeno da je tuženi izvršio faktičku eksproprijaciju na zemljištu koje se nalazi na predmetnoj parceli, koja je u svojini tužilaca sa udelom od po 1/6 idealnih delova i obavezan tuženi da isplati tužiocima ponaosob iznos od po 132.083,00 dinara, ukupno 792.500,00 dinara, na kojoj parceli postoji infrastruktura, deo predmetne parcele asfaltiran u dužini od 113,6 metara i širini od 1,5 metara, a deo dužine od 24 metra i širine 4 metra nije asfaltiran i da asfaltirani i neasfaltirani deo predmetne parcele kp. br. .../... KO ..., zajedno sa kp. br. .../... KO ... čini ulicu ..., koja je za ulicu određena Planom generalne regulacije jug u Kruševcu.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP je propisano da, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Polazeći od sadržine tražene pravne zaštite i razloga na kojima je zasnovana pravnosnažna presuda, prema oceni Vrhovnog suda u konkretnoj situaciji ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, s obzirom na to da je odluka o tužbenom zahtevu tužilaca u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama ovoga suda, u kojima je odlučivano o istovetnim tužbenim zahtevima, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, u situaciji kad su bez sprovedenog postupka eksproprijacije tužioci onemogućeni u ostvarivanju svojinskih prava na nepokretnostima, zbog čega im pripada pravo na tržišnu naknadu kao poseban vid zaštite prava na imovinu shodno članu 58. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 98/06 i 16/22) i odredbi člana 1. stav 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjene u skladu sa Protokolom br. 11 („Službeni list SCG“ – Međunarodni ugovori br. 9/03...7/05 i „Službeni glasnik RS“ – Međunarodni ugovori br. 12/10 i 10/15).

U reviziji se između ostalog ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, kada se između ostalog navodi „nejasno obrazloženje presude apelacionog suda da su žalbeni navodi neosnovani“. Međutim, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka posebna revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da bitna povreda odredaba parničnog postupka nije propisana kao razlog za izjavljivanje posebne revizije odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Navodi revizije koji se odnose na ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje ne mogu se uzeti u razmatranje kod ispitivanja uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, jer pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nije propisano kao revizijski razlog za reviziju iz člana 403. ZPP (redovna revizija) prema odredbi člana 407. stav 2. ZPP, izuzev u slučaju iz odredbe člana 403. stav 2. ZPP, kao ni za posebnu reviziju iz člana 404. ZPP, čija dozvoljenost je uslovljena isupnjenjem dodatnih, posebnih uslova propisanih odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužba je podneta 16.08.2019. godine. U tužbi je označena vrednost predmeta spora u iznosu od 415.000,00 dinara. U tužbi je predloženo utvrđenje faktičke eksproprijacije i obavezivanje tuženog da isplati tužiocima iznos od 415.000,00 dinara. Tužioci su podneskom od 13.05.2022. godine, preinačili tužbu povećanjem postojećeg tužbenog zahteva na ime isplate na ukupan iznos od 792.500,00 dinara, koji iznos predstavlja vrednost predmeta spora.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude u delu kojim je odlučeno o glavnom tužbenom zahtevu ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća- sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković