Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ, i smislu člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno članu 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Zorana Ostojića, advokata Andrije Markovića i advokata Darka Milosavljevića, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) KZ isticanjem da činjenični opis krivičnog dela u izreci pobijane prvostepene presude ne sadrži opis radnje izvršenja krivičnog dela silovanja za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Odredbom člana 178 stav 1. KZ propisano je da krivično delo silovanja čini onaj ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica, dok je u stavu 3. propisan kvalifikovani oblik koji, između ostalog, postoji kada je delo iz stava 1. učinjeno prema maloletniku.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, radnje koje je okrivljeni Zoran Ostojić preduzeo prema svojoj ..., maloletnoj oštećenoj AA, koje su opisane u izreci pobijane prvostepene presude, sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela silovanja iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. KZ i to kako subjektivna obeležja, koja uključuju uračunljivost i direktan umišljaj okrivljenog, tako i objektivna obeležja koja se tiču radnje izvršenja koja je u izreci prvostepene presude opisana i u pogledu upotrebljene sile prema maloletnoj oštećenoj (prinuda) tako i u pogledu oralne penetracije (sa obljubom izjednačen čin) i vaginalne penetracije (obljuba) koje je preduzeo okrivljeni stavljajući svoj polni organ najpre u usta, a potom i u vaginu maloletne oštećene, a sve sa ciljem svog seksualnog zadovoljenja. U tom smislu, pružanje otpora maloletne oštećene, u konkretnom slučaju, opisano je prema konkretnim okolnostima i mogućnostima maloletne oštećene da pruži otpor, pa stoga ne stoje navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog da u izreci pobijane prvostepene presude nije opisan realni otpor niti restriktivno stanovište branilaca da je za postojanje krivičnog dela silovanja apsolutno nužno da otpor uvek mora biti ozbiljan, stvaran i trajan, a posebno ne u slučajevima kada je žrtva silovanja maloletna, kada su postojanje, intenzitet otpora i protivljenje obljubi ili sa njom izjednačenom činu, uslovljeni psihifizičkim osobenostima njihove starosne dobi.

Shodno navedenom, radnje koje je okrivljeni Zoran Ostojić preduzeo sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. KZ, što su pravilno zaključili nižestepeni sudovi, iz kog razloga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) KZ, ocenjeni kao neosnovani.

Branioci okrivljenog Zorana Ostojića, advokat Andrija Marković i advokat Darko Milosavljević, zahtev za zaštitu zakonitosti podnose zbog „povreda zakona iz 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede i uskraćivanja prava garantovanog Ustavom RS iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 33 stav 2. Ustava RS“. Međutim, branioci u zahtevu ne označavaju i ne obrazlažu koji dokaz na kome se presuda isključivo zasniva smatraju nezakonitim i zbog čega, niti dostavljaju odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, pa Vrhovni sud bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu ljudskih prava okrivljenog, u smislu član 485. stav 1. tačka 3) ZKP, nije razmatrao nalazeći da zahtev nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, dok povredu zakona iz člana 350. ZKP nije razmatrao jer ne predstavlja zakonski razlog u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković