Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž-Kre 33/26 od 08.04.2026. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog Saše Grujića, advokata Milice Radovanović i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu Kre1 br.31/23 od 12.02.2026. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog Saše Grujića, advokat Milica Radovanović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) i 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude tako što će odbiti zahtev Ministarstva pravde Republike Mađarske i odbiti zahtev za priznanje i izvršenje presude ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Grujića, advokata Milice Radovanović je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog ističe da izreka prvostepene presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela nedozvoljen prelaz granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ. Svoj stav branilac obrazlaže navodima da se u činjeničnom opisu presude Okružnog suda u Kečkemetu broj 18.V.63/2022/2 od 08.02.2022. godine ni na jednom mestu ne pominje prelazak granice Republike Srbije, niti nedozvoljen boravak ili tranzit kroz Srbiju, odnosno nijedna od alternativno propisanih radnji izvršenja ne nalazi mesto u činjeničnom opisu presuda koje se priznaju pobijanom presudom, a potpuno je jasna intencija zakonodavca, a to je da sankcioniše bilo kakav nedozvoljeni prelaz, boravak ili tranzit kroz Republiku Srbiju, uz navedenu nameru pribavljanja koristi. Branilac još ističe da je odredbama člana 7. Zakona o međunarodnopravnoj pomoći u krivičnim stvarima propisane su osnovne pretpostavke za pružanje međunarodnopravne pomoći i postupanja po upućenim zamolnicima, a to je između ostalog da krivično delo povodom kojeg se zahteva pružanje međunarodne pravne pomoći predstavlja krivično delo po zakonu Republike Srbije, a odredbom člana 61. stav 4. istog zakona da je sud vezan za činjenični opis krivičnog dela iz strane krivične presude. Imajući navedeno u vidu, jasno je da se radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 350. KZ u potpunosti razlikuje u odnosu na radnju izvršenja krivičnog dela u zakonu Republike Mađarske, te da se u ovakvoj situaciji ne može priznati strana sudska odluka. U prilog svojim navodima, branilac ističe i stav Vrhovnog kasacionog suda koji je zauzeo na sednicama održanim dana 02.12. i 04.12.20213. godine.

Odredbom člana 350. stav 1. KZ je propisano da ko bez propisane dozvole pređe ili pokuša da pređe granicu Srbije, naoružan ili upotrebom nasilja, kazniće se zatvorom do jedne godine, dok je stavom 2. istog člana propisano da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljeni prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina. Stavom 3. istog zakona je propisano da ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

Odredbom člana 7. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima su propisane pretpostavke za pružanje međunarodne pravne pomoći i to da krivično delo povodom kojeg se zahteva pružanje međunarodne pravne pomoći predstavlja krivično delo po zakonu Republike Srbije, da za isto krivično delo nije pravnosnažno okončan postupak pred domaćim sudom, odnosno da krivična sankcija nije u potpunosti izvršena, da krivično gonjenje, odnosno izvršenje krivične sankcije nije isključeno zbog zastarelosti, amnestije ili pomilovanja, da se zahtev za pružanje međunarodne pravne pomoći ne odnosi na političko krivično delo ili delo povezano sa političkim krivičnim delom, odnosno na krivično delo koje se sastoji isključivo u povredi vojnih dužnosti, da pružanje međunarodne pravne pomoći ne bi povredilo suverenitet, bezbednost, javni poredak ili druge interese od suštinskog značaja za Republiku Srbiju.

Izrekom presude Višeg suda u Beogradu Kre1 br.31/23 od 12.02.2026. godine okrivljeni Saša Grujić je oglašen krivim da je dana 11.11.2021. godine, sa prvooptuženim AA, na osnovu GPS koordinata, koje su dobili preko telefona od nepoznatog krijumčara ljudi, sa motornim vozilom tipa „...“, registarskog broja ..., sa zatvorenim teretnim prostorom, a koju je vozio prvooptuženi AA, primio migrante koji su čekali pored puta, i to jednu osobu avganistanskog državljanstva, dve osobe pakistanskog državljanstva i pet osoba državljana Bangladeša, sa ciljem da ih prevezu do Austrije, za novčanu naknadu od nepoznatog krijumčara ljudi, tako što je Saša Grujić izašao iz vozila i rekao migrantima da uđu u teretno vozilo, nakon čega su krenuli prema Kečkemetu, na glavnom putu 44, kada ih je zaustavila policija, čime je izvršio krivično delo krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 353 stav 1 i 2 tačka a i 6 Krivičnog zakonika Mađarske.

Po oceni Vrhovnog suda, navodi branioca okrivljenog izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti su neosnovani, jer odredba člana 7. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima ne propisuje da je neophodno da kvalifikacija krivičnog dela prema zakonu zamoljene države bude identična kvalifikaciji krivičnog dela u zemlji u kojoj je presuda doneta, već je dovoljno da bitni elementi bića krivičnog dela budu uporedivi prema zakonima obe države, a sud je dužan da ispita da li inkriminacija u stranom zakonu prema smislu i svojoj sadržini odgovara bilo kojoj inkriminaciji domaćeg krivičnog zakonodavstvu. Naime, odredba člana 7. stav 1. navedenog zakona propisuje da krivično delo povodom kojeg se zahteva pružanje međunarodne pravne pomoći predstavlja krivično delo po zakonu Republike Srbije, a ne da zakonski opis od reči do reči bude indentičan krivičnom delu po zakonu Republike Srbije.

Po oceni Vrhovnog suda, u ovom postupku je to nesporno slučaj jer obe citirane odredbe krivičnih zakonika Republike Srbije i Republike Mađarske za zaštitni objekt imaju državnu granicu određene zemlje, odnosno „ustavni poredak, državno uređenje jedne zemlje“, a to je konkretno državna granica, i to je sasvim dovoljan uslov da se krivično delo za koje je oglašen krivim upodobi krivičnom delu iz člana 350. KZ. Suština zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći je sa jedne strane zaštita domaćih državljana, ali i ostvarivanje prava da ukoliko je državljanin Republike Srbije izvršio krivično delo van granica Republike Srbije, da može da izdržava kaznu u Republici Srbiji, zbog čega se traži priznanje strane sudske odluke. U konkretnom slučaju, radnja izvršenja krivičnog dela je prelazak državne granice, a tumačenjem navedenih propisa na način iznet u zahtevu za zaštitu zakonitosti bi se došlo u situaciju da nijedan državljanin Republike Srbije ne bi mogao da kaznu za krivično delo čiji je zaštitni objekt državna granica strane države, izdržava u Republici Srbiji, odnosno nijedna presuda sa takvim krivičnim delom ne bi bila priznata, čime bi državljani Republike Srbije bili uskraćeni za pravo da kazne zatvora izdržavaju u svojoj zemlji.

U prilog svojim navodima branilac okrivljenog ističe presudu Višeg suda u Beogradu-posebno odeljenje za organizovani kriminal Kpo1.br.160/21 od 23.05.2025. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1-Po1 broj 4/26 od 27.04.2026. godine. Međutim, okrivljeni u navedenim presudama nisu oslobođeni od optužbe iz razloga što nije bilo dela, već iz razloga što nije dokazano da su izvršili krivično delo.

Samim tim su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Iako je branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti formalno označio povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) i 441. stav 4. ZKP, koje predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u obrazloženju zahteva branilac ne konkretizuje u čemu se navedene povrede zakona sastoje, odnosno ne navodi zbog čega je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, kako je odlukom o krivičnoj sankciji ili o oduzimanju imovinske koristi ili o opozivanju uslovnog otpusta, povređen zakon niti kako je odlukom o troškovima krivičnog postupka povređen zakon. Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. S toga je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Grujića, advokata Milice Radovanović u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, pa se u razmatranje i ocenu ovih povreda nije upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković