Presudom Višeg suda u Smederevu Kž1 br.157/25 od 11.12.2025.godine delimično je usvojena žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Velikoj Plani Kto 36/24 od 02.07.2025. godine, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani K br. 447/23 od 03.04.2025. godine, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji-meri bezbednosti, tako što je Viši sud u Smederevu okrivljenom AA, zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, na osnovu člana 89a KZ izrekao meru bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenim BB nz ..., na udaljenosti manjoj od 100 metara, kao i zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja i mesta rada oštećenog, kao i svaka dalja komunikacija i dalje uznemiravanje oštećenog, u trajanju od tri godine, od dana pravnosnažnosti presude, dok su u ostalom delu žalbe OJT Velika Plana i branioca okrivljenog odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Milutin Radoičić, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, delimično preinači pobijane presude ili ukine iste u delu u kojem se opoziva uslovna osuda u trajanju kazne zatvora od jedne godine, na koju je okrivljeni AA osuđen presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.1254/19 od 29.01.2021.godine i u delu u kojem je osuđenom izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i pet meseci.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac okrivljenog navodi da su pobijane presude donete suprotno odredbi člana 70. stav 2. KZ, s obzirom da je uslovna osuda okrivljenom opozvana nakon isteka zakonom propisanog roka. Svoj stav branilac obrazlaže navodima da je okrivljeni AA oglašen krivim presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.1254/19 od 22.04.2021.godine, kojom mu je izrečena uslovna osuda sa rokom proveravanja od tri godine, a presuda je postala pravnosnažna dana 22.04.2021.godine, dok je odredbom člana 70. stav 1. KZ propisano da se uslovna osuda može opozvati u toku vremena proveravanja, a ukoliko je osuđeni u tom vremenu učinio krivično delo koje povlači opozivanje uslovne osude, a to je presudom utvrđeno tek posle isteka vremena proveravanja, uslovna osuda se može opozvati najkasnije u roku od jedne godine od dana kada je proteklo vreme proveravanja. Samim tim, konačni rok je istekao dana 22.04.2025.godine, a odluka kojom je okrivljenom opozvana uslovna osuda je postala pravnosnažna tek 11.12.2025.godine, kada je doneta drugostepena odluka.

Odredbom člana 67. stav 2. KZ je propisano da ako osuđeni u vreme proveravanja učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora manja od dve godine ili novčana kazna, sud će, pošto oceni sve okolnosti koje se odnose na učinjena krivična dela i učinioca, a posebno srodnost učinjenih krivičnih dela, njihov značaj i pobude iz kojih su učinjena, odlučiti da li će opozvati uslovnu osudu. Pri tome sud je vezan zabranom izricanja uslovne osude, ako učiniocu za krivična dela utvrđena u uslovnoj osudi i za nova krivična dela treba izreći kaznu zatvora od dve godine ili u dužem trajanju (član 66, stav 1). Dakle, navedena odredba propisuje mogućnost, ali ne i obavezu da sud opozove uslovnu osudu.

Odredbom člana 70. KZ je propisano da se uslovna osuda može opozvati u toku vremena proveravanja. Ako osuđeni u tom vremenu učini krivično delo koje povlači opozivanje uslovne osude, a to je presudom utvrđeno tek posle isteka vremena proveravanja, uslovna osuda može se opozvati najkasnije u roku od jedne godine od dana kada je proteklo vreme proveravanja.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.1254/19 od 22.04.2021.godine (koja je istog dana postala pravnosnažna) okrivljeni AA oglašen krivim da je izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 6. u vezi stava 1. KZ, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno određeno da se utvrđena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vreme proveravanja od tri godine ne izvrši novo krivično delo.

Dakle, pravnosnažnom odlukom suda uslovna osuda okrivljenom izrečena je dana 22.04.2021. godine, pa je rok za opoziv uslovne osude okrivljenom AA, shodno odredbi člana 70. KZ u konkretnom slučaju isticao dana 22.04.2025. godine.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da je u konkretnom slučaju uslovna osuda pravilno opozvana, obzirom da je predmetno krivično delo okrivljeni izvršio u toku vremena proveravanja po presudi Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.1254/19 od 22.04.2021.godine, odnosno krivično delo izvršeno dana 05.08.2021.godine, a sa druge strane u vreme donošenja prvostepne presude dana 03.04.2025.godine nije protekao rok za opozivanje uslovne osude predviđen članom 70.KZ.

Pored toga, prvostepeni sud je odluku o opozivu uslovne osude doneo primenom odredbe člana 67. stav 2. KZ kojom je propisano da ako osuđeni u vreme proveravanja učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora manja od dve godine ili novčana kazna (a što je slučaj u ovom postupku jer je okrivljenom presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani K.br.447/23 od 03.04.2025.godine utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci) pa je sud pošto je ocenio sve okolnosti koje se odnose na učinjena krivična dela i učinioca, a posebno srodnost učinjenih krivičnih dela, njihov značaj i pobude iz kojih su učinjena, odlučio da opozove uslovnu osudu. Pored navedenog, drugostepeni sud, iako je svoju odluku doneo nakon proteka vremena proveravanja, cenio je da li su bili ispunjeni uslovi za opozivanje uslovne osude u vreme donošenja prvostepene presude, te su neosnovani navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti da je istekao rok proveravanja, s obzirom da je drugostepena presuda doneta dana 11.12.2025.godine, a istom je preinačena prvostepena presuda samo u pogledu odluke o meri bezbednosti, dok je u preostalom delu presuda potvrđena.

Shodno navedenom, po oceni Vrhovnog suda, prvostepeni sud je prilikom opoziva uslovne osude postupao u svemu sa ovlašćenjima koja ima po zakonu, pa nije učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 67. stav 2. i 70. KZ, na koje se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ističe da u prvostepenoj presudi nisu navedeni razlozi zbog kojih se opoziva uslovna osuda okrivljenom, te da iz odredbe člana 67. KZ proizilazi da se ne radi o obaveznoj već o fakultativnoj mogućnosti opoziva uslovne osude, pa samim tim opozivanje uslovne osude mora biti obrazloženo bitnim činjenicama od kojih zavisi zakonitost i pravilnost odluke. Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako povreda odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda, nije ni upuštao.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković