Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP), pa je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaposlen kod tužene na radnom mestu ..., Odeljenje ... u ... Tužilac obavlja poslove u režimu smenskog rada 12 – 24 – 12 – 48, a obzirom da radi u specijalnom timu, u zavisnosti od intervencije, obavlja poslove mnogo više u odnosu na druge zaposlene (u slučaju požara, poplave, većih kvarova u gradu, selima) a ostaje i prekovremeno, po potrebi i po više sati. Radi nedeljom, vikendom, noću i u vreme državnih i verskih praznika. Za dolazak na rad i odlazak sa rada tužena tužiocu nije obezbedila prevoz, te je tužilac tokom utuženog perioda na posao dolazio sopstvenim vozilom. Nesporno je među strankama da je u tom periodu na teritoriji Grada Jagodine bio organizovan besplatan javni prevoz. Ekonomsko finansijskim veštačenjem utvrđena je visina troškova prevoza obračunatih u visini cene prevozne autobuske karte u javnom saobraćaju za dane kada tužilac nije imao blagovremeni prevoz najviše do visine cene mesečne karte.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužilac ima pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada za traženi period zbog obaveze poslodavca u smislu člana 118. Zakona o radu.

Odlučujući o žalbi tužene, drugostepeni sud je odbio zahtev tužioca sa obrazloženjem da tužilac nije dostavio dokaze da se pismenim putem obraćao starešini organa radi ostvarivanja prava na naknadu troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada, da nije dostavio dokaz o stvarnim troškovima prevoza – iskorišćene pojedinačne karte, te da primenom pravila o teretu dokazivanja nije dokazao da je postupio u smislu stava 4. člana 6. Uredbe o načinu ostvarivanja prava policijskih službenika na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada („Sl. glasnik RS“, br.62/19 i 113/20).

Vrhovni sud smatra da je stanovište drugostepenog suda zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Tužilac je u spornom periodu od oktobra meseca 2019. godine zaključno sa septembrom 2021. godine, bio zaposlen kod tužene i imao je status policijskog službenika, pa se o njegovom pravima na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada odlučuje primenom Zakona o policiji, Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike, Uredbe o načinu ostvarivanja prava policijskih službenika na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada i Zakona o radu. Odredbom člana 189. stav 1. Zakona o policiji propisano je da policijski službenik ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini troškova prevoza na relaciji mesto prebivališta/boravišta – mesto gde policijski službenik redovno obavlja svoje zadatke odnosno ostvaruje svoju radnu aktivnost, a stavom 2. propisano je da se isplata naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada vrši u tekućem mesecu za prethodni mesec.

Odredbom člana 31. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike propisano je da policijski službenik ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u skladu sa Zakonom o policiji i podzakonskim aktima.

Odredbom člana 4. Uredbe o načinu ostvarivanja prava policijskih službenika na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada propisano je da naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada policijskih službenika Ministarstvo vrši: 1) isplatom novčanog iznosa u visini najniže cene mesečne pretplatne karte u javnom prevozu, koji policijskom službeniku obezbeđuje blagovremen dolazak i odlazak sa rada, 2) isplatu novčanog iznosa u visini najniže cene pojedinačne karte odnosno zbira pojedinačnih karata u javnom prevozu koji policijskom službeniku obezbeđuje blagovremen dolazak i odlazak sa rada.

Odredbom člana 118. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu i to: za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopsteveni prevoz.

Iz sadržine navedenih normi materijalnog prava jasno proizlazi da se radi o pravu koje je ustanovio zakon, koji je i sam dao i uslove i kriterijume za ostvarivanje prava i kojim nije ostavljena mogućnost da se opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu navedeno pravo zaposlenih ograniči propisivanjem bilo kakvih uslova za njegovo ostvarenje, pa ni obavezom da dostavi dokaze da su navedene troškove imali, kao i da prethodno podnese pisani zahtev poslodavcu da bi ostvarili ovo pravo.

Kako je u konkretnom slučaju utvrđeno da je tužilac ove troškove imao, to tužilac ima pravo na njihovu naknadu za utuženi period u visini koja je utvrđena na osnovu nalaza veštaka ekonomsko-finansijske struke.

Prilikom odlučivanja Vrhovni sud je imao u vidu da među strankama nije sporno da je građanima Grada Jagodine obezbeđen besplatan prevoz u 2019. godini na teritoriji Grada Jagodine u gradskom i prigradskom saobraćaju, ali ova činjenica ne utiče na tužiočevo pravo na naknadu troškova prevoza, posebno imajući u vidu da red vožnje prevoza nije omogućavao tužiocu da blagovremeno stigne na posao i da se nakon završetka posla u razumno vreme vrati kući, a imajući u vidu specifičnost posla koji tužilac obavlja.

Shodno navedenom, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP usvojio reviziju tužioca i preinačio drugostepenu presudu, tako što je odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu.

Tužilac je uspeo u revizijskom postupku pa mu primenom članova 153. stav 1, 154. i 163. stav 2. u vezi člana 165. stav 2. ZPP, u skladu sa opredeljenim zahtevom pripadaju troškovi revizijskog postupka u ukupnom iznosu od 35.552,80 dinara i to: za sastav revizije 18.000,00 dinara, i troškovi na ime sudske takse za reviziju 7.009,12 dinara i odluku o reviziji 10.513,68 dinara prema Zakonu o sudskim taksama.

Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković