Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po zakonu ne mogu zasnivati. Svoj stav branilac obrazlaže navodima da je u ponovljenom postupku doneta presuda uz uskraćivanje prava na unakrsno ispitivanje, odnosno da je prvostepeni sud zasnovao presudu na ranijim iskazima svedoka-oštećene AA i svedoka BB i VV. Po oceni branioca, iako je sud pokušao da formalno primeni zakon i to na takav način što je svedocima predočio ranije iskaze, isti su ostali pri tvrdnji da se događaja praktično ne sećaju, odbijajući da odgovaraju na konkretna pitanja odbrane, a odbrani onemogućeno pravo na unakrsno ispitivanje svedoka, što je u suprotnosti i sa odredbom člana 33. stav 5. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 3. tačka d) Evropske konvencije o ljudskim pravima. Branilac smatra da se osuđujuća presuda ne može zasnivati na iskazima svedoka koje odbrana nije mogla da ispita, a odbijanjem svedoka da odgovara na pitanja odbrane, jer se ne sećaju događaja, povređeno je pravo na odbranu okrivljenog.

Iz spisa predmeta proizilazi da su dana 27.05.2019. godine pred Višim javnim tužilaštvom u Smederevu u predmetu Kti.br. 17/19 od 27.05.2019. godine i dana 21.10.2019. godine u predmetu Kto.br. 34/19 od 21.10.2019. godine, u krivičnom postupku protiv okrivljenog Jovana Neškovića, zbog krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 3. KZ, sačinjeni zapisnici o ispitivanju svedoka oštećene AA, da je svedok, između ostalog, upozorena da je shodno odredbi člana 95. stav 1. ZKP dužna da govori istinu, a na osnovu člana 95. stav 2. ZKP svedok je upozorena da nije dužna da odgovara na pitanja ako je verovatno da bi time sebe ili lica sa kojima živi u braku, vanbračnoj zajednici ili drugoj trajnoj zajednici života, srodnike po krvi u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno, srodnike po tazbini do drugog stepena zaključno, kao i usvojenike i usvojitelje izložio teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju, te je upozorena na razloge za isključenje dužnosti svedočenja iz člana 93. stav 1. ZKP i nakon upozorenja je svedok izjavila da ne postoji takav razlog. Svedok je upozorena i na razloge oslobođenja dužnosti svedočenja iz člana 94. stav 1. ZKP, pa je izjavila da nije ni u kakvom srodstvu sa okrivljenim. Ispitivanju dana 27.05.2019. godine su prisustvovali i branioci okrivljenog Jovana Neškovića, advokat Zoran Jevtić i Slobodan Svrzić, a dana 21.10.2019. godine advokat Zoran Jevtić, te su na kraju ispitivanja svi prisutni upozoreni da, u smislu člana 235. stav 1. ZKP, imaju pravo da im zapisnici budu pročitani, što isti nisu zahtevali, te nisu imali prigovore u pogledu sadržine zapisnika.

Dana 27.05.2019. godine je sačinjen i zapisnik o ispitivanju svedoka maloletne VV u predmetu Kti.br.17/19, a dana 26.09.2019. godine i zapisnik o ispitivanju svedoka BB, te su navedenim svedocima predočena ista prava i obaveze, uz tu razliku što je ispitivanju svedoka VV prisustvovala i zakonski zastupnik maloletne, majka GG. Branioci okrivljenog nisu imali primedbe ni na sačinjavanje navedenih zapisnika.

Po oceni Vrhovnog suda, navedeni zapisnici predstavljaju zakonite dokaze i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini i na istima se može zasnivati presuda, obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da je ova dokazna radnja (ispitivanje svedoka) preduzeta u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, iz razloga što su prilikom ispitivanja svedoci poučeni o svojim pravima i obavezama, a ispitivanju su prisustvovali branioci okrivljenog kao i majka maloletnog svedoka, branioci su imali mogućnost da postavljaju pitanja, da pročitaju zapisnike, potpisali su ih i nisu imali primedbe na sačinjavanje istih.

Pored navedenog, na glavnim pretresima održanim dana 29.04.2021. godine, 23.02.2023. godine i 04.12.2023. godine je ispitana svedok-oštećena AA, na glavnom pretresu dana 24.03.2022. godine svedok VV i na glavnom pretresu dana 11.01.2023. godine svedok BB i prilikom svih ispitivanja je branilac okrivljenog imao mogućnost da postavlja pitanja svedocima, što je i činio, da bi u ponovljenom postupku nakon ukidanja presude na glavnom pretresu održanom dana 17.01.2025. godine oštećena bila ponovo ispitana i izvršeno suočenje između okrivljenog i oštećene, te ponovo ispitani svedoci VV i BB, a branilac okrivljenog postavljao pitanja svim svedocima.

Imajući navedeno u vidu. po oceni Vrhovnog suda, neosnovani su navodi branioca okrivljenog kojima ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer su zapisnici o ispitivanju svedoka sačinjeni u skladu sa zakonom, a na glavnom pretresu odbrani omogućeno unakrsno ispitivanje, te izvršeno suočenje između okrivljenog i oštećene, pa su navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti da je okrivljenom uskraćeno pravo na odbranu, ocenjeni kao neosnovani.

U ostalom delu zahteva, branilac okrivljenog ističe povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP iz razloga što je obrazloženje prvostepenog suda protivrečno samo sebi jer je naveo da je prilikom odlučivanja vršio ocenu svih izvedenih dokaza, između ostalog i iskaza optuženog i oštećene prilikom suočenja od 17.01.2025. godine, da bi u istom obrazloženju sud naveo da je odbio predlog odbrane da se izvede dokaz suočenjem optuženog i oštećene, te je oštećena rešenjem suda dobila status posebno osetljivog svedoka, koje je u toku prvostepenog postupka stavljeno van snage.

Branilac okrivljenog je zatim istakao povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, jer se drugostepeni sudu svojoj odluci nije bavio žalbenim navodima, već samo citirao žalbene navode tužilaštva i odbrane i zatim delove obrazloženja prvostepene presude, te samo dao opšte formulacije da je prvostepeni sud nasuprot žalbenim razlozima na osnovu svih izvedenih i pravilno ocenjenih dokaza sve odlučne činjenice dovoljno rasvetlio i činjenično stanje. Po oceni branioca, ovo je posebno od značaja s obzirom da je prvostepena presuda u ovom postupku već jednom ukidana, između ostalog i zbog nedostataka u utvrđenom činjeničnom stanju, a koje je nakon ponovljenog postupka praktično ostalo identično utvrđeno.

Kako povrede odredbi članova 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda, nije ni upuštao.

Branilac okrivljenog je na kraju istakao da je povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku, odnosno član 32. Ustava RS i član 6. Evropske konvencije, jer pravo na pravično suđenje podrazumeva da sud mora sa posebnom pažnjom da ispita ključne argumente odbrane i da za njih pruži logična i uverljiva pravna objašnjenja, kao i da je povređena odredba člana 36. Ustava RS, odnosno pravo na pravni lek.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisani sadržaj, pa se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković