Rešenjem Višeg suda u Vranju Gž 626/25 od 27.11.2025. godine, odbijena je žalba protivnika predlagača i potvrđeno prvostepeno rešenje u stavu prvom, trećem i petom izreke.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnik predlagača je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku

Vrhovni sud je cenio ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji predlagača kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) - ZPP u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku - ZVP („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88, „Sl. glasnik RS“, br. 46/95...14/2022), pa je ocenio da ne postoje razlozi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Pravnosnažnim rešenjem određena je naknada za katastarsku parcelu, eksproprisanu rešenjem od 15.03.2024. godine za potrebe Ministarstva odbrane i naknada za drvnu masu sa te parcele i obavezan je protivnik predlagača, kao korisnik eksproprijacije, da predlagačima isplati navedene naknade u iznosima utvrđenim na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka šumarske struke. Revizijom se ukazuje da je potrebno izuzetno odlučiti o reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse u primeni članova 42. i 47. Zakona o eksproprijaciji, odnosno načina određivanja visine tržišne vrednosti nepokretnosti. U sprovedenom postupku nižestepeni sudovi su tržišnu vrednost eksproprisanih nepokretnosti utvrdili na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za eksproprisanu nepokretnost i drvnu masu, u smislu člana 42. stav 2. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“ br. 53/95...20/09), izraženog kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o određivanju naknade za eksproprisane nepokretnosti, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Prema toj odredbi, procenu tržišne cene poljoprivrednog i građevinskog zemljišta vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima, ali to ne znači da se visina naknade ne može određivati i drugim dokaznim sredstvima. Prema članu 136. stav 2. ZVP, sud može da izvede i druge dokaze koje učesnici predlože, pa i da odredi veštačenje, ako smatra da je to od značaja za utvrđenje visine naknade, a procena poreske uprave predstavlja polazni osnov za utvrđivanje te naknade. Iz tih razloga nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

U skladu sa navedenim Vrhovni sud odlučio je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 27. stav 2. i člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.

Odredbom člana 27. stav 2. ZVP, koji se primenjuje u ovom postupku, propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Članom 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

S tim u vezi, na revizijski postupak u ovoj pravnoj stvari shodno se primenjuje imovinski cenzus za izjavljivanje revizije propisan članom 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U ovoj pravnoj stvari odlučivano je o naknadi za eksproprisano zemljište. Predlagači se nalaze u položaju običnih aktivnih suparničara i svaki od njih je samostalna stranka. Zbog toga se, kod ocene dozvoljenosti revizije, uzima u obzir vrednost svakog pojedinog zahteva (iznos naknade određen svakom predlagaču posebno). S obzirom da tako određena vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi onu koja je merodavna za dozvoljenost revizije u smislu člana 403. stav 3. ZPP, to je revizija protivnika predlagača nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković