Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o obligacionim odnosima i primenom pravila o teretu dokazivanja propisanog članom 231. ZPP, odbijen je tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete, jer tužioci nisu dokazali nezakonit i nepravilan rad organa tužene-pripadnika policije prilikom saslušanja tužilaca i sačinjavanja službenih beleški o obaveštenju primljenom od građana u prostorijama PS MUP Zvezdara, odnosno uzročno-posledičnu vezu između radnji organa tužene i štete koju tvrde da su pretrpeli.

Imajući u vidu da je pobijanom odlukom odlučeno uz adekvatnu primenu odredaba materijalnog prava, kao i da odluka u sporovima sa ovom vrstom tražene pravne zaštite zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog suda u ovoj pravnoj stvari ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, odnosno nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Revizijom se osporava ocena dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, a revizijski navodi o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka nisu posebno razmatrani, jer se po izričitoj odredbi člana 404. stav 1. ZPP posebna revizija može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 31.10.2022. godine. Tužioci se u sporu nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. ZPP, zbog čega se vrednost predmeta spora, merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije, određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog tužioca zasebno. Vrednost predmeta spora najvišeg pobijenog dela pravnosnažne presude je 1.500.000,00 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog od tužilaca ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP, zbog čega je Vrhovni sud primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković