Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenih pred drugostepenim sudom, na koju se neosnovano u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je zasnovala radni odnos sa tuženim na neodređeno vreme uz probni rad do 6 meseci, odnosno do 01.06.2022. godine na radnom mestu ... – ... . Članom 2. ugovora o radu određen je obim poslova koje će tužilja obavljati. Članom 5. ugovora predviđeno je da će praćenje i ocenjivanje probnog rada vršiti komisija koju odredi poslodavac, a koji je dužan da najkasnije 5 dana pre isteka probnog rada dostavi pisani izveštaj direktorki muzeja o sposobnostima zaposlene da samostalno obavlja poslove radi kojih je zasnovala radni odnos, da će tužilji radni odnos prestati ako za vreme probnog rada ne pokaže odgovarajuće stručne i radne sposobnosti, te da svaka strana može ugovor otkazati u toku trajanja ugovora sa otkaznim rokom ne kraćim od 5 dana. Danom stupanja na rad tužilje obrazovana je komisija za praćenje probnog rada u sastavu BB – rukovodilac fotografije, filma, videa i digitalnih medija – kustos, u svojstvu predsednika, zatim VV – kustos depoa u svojstvu člana i GG, zaposlena na poslovima knjigovođe – organizatora materijalno-finansijskih i opštih poslova u odeljenju za finansije u svojstvu člana. Određeno je da će komisija pratiti probni rad zaposlenog u trajanju do 6 meseci, a svoje mišljenje o rezultatima probnog rada u formi pisanog izveštaja dužna je da dostavi direktorki muzeja u roku od 5 dana od isteka probnog rada. U svom mišljenju od 14.12.2021. godine, komisija je navela da je na osnovu neposrednog uvida u način, kvalitet, efikasnost i rada zaposlene, ovde tužilje, ocenila da zaposlena nije pokazala odgovarajuće radne i stručne sposobnosti za obavljanje navedenih poslova. Nakon toga, rešenjem tuženog od 15.12.2021. godine tužilji je otkazan ugovor o radu u kome je navedeno da tužilji prestaje radni odnos zaključno sa petim danom od dana dostavljanja rešenja. Razlog davanja otkaza je što tužilja nije pokazala odgovarajuće radne stručne sposobnosti. Za vreme trajanja probnog rada u periodu od 01.12.2021. godine do 14.12.2021. godine, ocena iznosi 2 poena od maksimalnih 5 poena, što je radna sposobnost u kategoriji niske vrednosti i predstavlja najnižu ocenu radnih stručnih sposobnosti. U obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu navedeno je da tužilja pokazuje nisku motivisanost i posvećenost radu, ne preuzima inicijativu i nije usmerena na ostvarivanje rezultata rada i teško prihvata nove radne zadatke. Odnos prema poslu spada u kategoriju niske vrednosti, tužilja ne usvaja ili izrazito slabo usvaja nova znanja i teško se prilagođava novim uslovima rada, pokazuje otpor prema instrukcijama, nespremnost njihovog usvajanja u delokrugu svojih poslova. Kako nije pokazala odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, to joj je otkazan ugovor o radu.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužilje osnovan. Ovo iz razloga što tužena u rešenju o otkazu nije dala obrazloženje kojim se daju razlozi za donošenje rešenja, odnosno dati su navodi u spornom rešenju koji su uopšteni, paušalni, a posebno imajući u vidu da je tužilja samo dva dana pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu putem elektronske pošiljke koju je uputila direktorki tužene istu obavestila da postoji problem jer imaju oko 3.000 neproknjiženih dokumenata, da knjigovodstvo nije rađeno po međunarodnim standardima, da su mnoga konta neispravna i neusaglašena sa trezorom za celu godinu, te da je molila sastanak da bi je upoznala sa stanjem u računovodstvu i predložila rešenja. U obrazloženju o otkazu ugovora o radu nije objašnjeno kako je doneta odluka članova komisije u pogledu ocene stručnosti, a vezano za ocenjivanje nadgledanja rada tužilje, niti je tužilji kao zaposlenoj u smislu preporuke broj 166. uz Konvenciju MOR-a broj 158 prethodno data instrukcija i pismeno upozorenje zbog nezadovoljavajućeg vršenja posla uz postavljeni odgovarajući rok za poboljšanje rada. Osim toga, prekršena je odredba člana 36. stav 3. Zakona o radu kojim je propisano da pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od 5 radnih dana, što u ovom slučaju nije ispoštovano.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda. Saglasio se sa navodima prvostepenog suda i ocenom da tužena nije obrazložila kako je formirala komisiju, da li je komisija bila stručna za procenu i praćenje probnog rada tužilje, jer dva od tri člana nemaju stručna znanja i sposobnost na osnovu kojih bi se mogli smatrati kvalifikovanim da budu članovi ove komisije, niti su mogli da daju stručnu ocenu rada tužilji. U oceni komisije nije dat konkretan dokaz za iznete tvrdnje o radu, sposobnostima i motivisanostima tužilje. Razlozi su paušalne prirode i sadrže paušalne navode o nedostacima u radu tužilje.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Prema članu 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, propisano je da poslodavac zaposlenom može dati otkaz ugovora o radu ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.

Tužilja je zasnovala radni odnos pri čemu je predviđen i probni rad iako je ranije imala radnog iskustva iz te oblasti. Međutim, imajući u vidu sadržinu rešenja o otkazu ugovora o radu, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da su razlozi navedeni u rešesu o otkazu paušalne prirode. Navedene su konstatacije, a ne proverljive činjenice. U rešenju ne postoje jasno primenljivi kriterijumi za otkaz, što je tuženi bio dužan da navede. Nije navedeno u čemu se sastoji nemotivisanost, nije navedeno koje naloge nije poštovala. Nije navedeno u čemu se ogleda neusmerenost na ostvarivanje razultata rada, a pri tome, nije uzeto u obzir da je tužilja dva dana pre dobijanja rešenja o otkazu ugovora o radu elektronskim putem obavestila direktorku o problemima sa kojima se suočila na radnom mestu vezano za neproknjižena dokumenta i da knjigovodstvo nije rađeno po međunarodnim standardima, te da je tražila sastanak da bi se upoznala sa stanjem u računovodstvu i predložila rešenje. Uopšteno obrazloženje o neispunjavanju radnih zadataka ne može biti osnov za otkaz ugovora o radu. Konkretizacija propusta mora biti navedena u obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu, što je u ovom slučaju izostalo. Osim toga, pravilno je zaključeno da je povređena i odredba člana 36. stav 2. Zakona o radu, jer naznačeni propis predviđa da poslodavac ili zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od 5 radnih dana. U ovom slučaju taj rok nije ispoštovan, pa su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je tužbeni zahtev tužilje osnovan.

Navodima iz revizije ne dovodi se u pitanje pravilnost pobijane odluke. U reviziji se uglavnom ponavljaju navodi koji su već isticani u žalbi, a koje je drugostepeni sud cenio i zaključio da su isti neosnovani, dao razloge u prilog takvog shvatanja, što prihvata i Vrhovni sud. Stoga se svi navodi iz revizije ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Pravilna je odluka suda o troškovima postupka.

Shodno iznetom, na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković