Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 890/24 od 18.07.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, sa zahtevom za naknadu troškova odgovora na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, s obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi. Suprotno tvrdnji revidenta revizijski sud smatra da je drugostepeni sud ocenio sve žalbene navode koji su od značaja za presuđenje ove parnice. Ukazivanje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na određeno vreme na osnovu ugovora o radu od 01.02.2019. godine, a zatim na neodređeno vreme na osnovu ugovora o radu od 31.07.2019. godine i ugovora od 01.01.2020. godine (kojim je izvršena izmena visine osnovne zarade tužilje), a obavljala je poslove „referent ...“ sa opisom poslova bliže navedenim u nižestepenim presudama. Prilikom zasnivanja radnog odnosa, tužilja je obučavana da radi u programima koji se koriste kod tuženog „Vectory“ (unošenje podataka iz APR) i „Top code“ (na osnovu kojih podataka se vrši fakturisanje). Nakon 2022. godine, njen zadatak je bio da unosi podatke samo u programu „Vectory“, dok se podatke u program „Top code“ unosili zaposleni iz računovodstva, a kojima je tužilja bila u obavezi da napomene kada se radi o novom kupcu, s obzirom na to da su se u programima vodile različite evidencije bitne za kavilitetno i uspešno obavljanje poslovanje tuženog. Tužilji je u par navrata od strane kolega usmenim putem ukazano na greške u radu i obavezu da ih obaveštava o novim kupcima. U periodu od oktobra do decembra 2022. godine, tuženi je tražio od zaposlenih koje su radile na unosu podataka u program „Top code“ da vode evdenciju o broju grešaka zaposlenih. Uočeno je da svi zaposleni greše, nakon čega su upozoreni na svoje greše.

U periodu od 11.10.2022. do 07.11.2022. godine tužilja je bila privremeno sprečena za rad. Po povratku na posao tužilji je dostavljeno upozorenje od 09.11.2022. godine o razlozima za otkaz ugovora o radu zbog toga što, i nakon usmenog upozorenja, u više navrata i dalje nije savesno izvršavala svoje zadatke, neprekidno je vršila propuste i greške neprimerene za zaposlenog sa višegodišnjim iskustvom kako pre bolovanja (dana 03.10.2022. godine, dana 07.10.2022. godine i dana 10.10.2022. godine) i nakon povratka sa bolovanja (dana 08.11.2022. godine i dana 09.11.2022. godine), čime je učinila povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu (nesavesno i nemarno izvršavanje radne obaveze) i nepoštovanje radne disipline iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu (nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno ponašanje koje je takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca), na koje se tužilja izjasnila pravdajući se time da se radi o slučajnim omaškama i greškama koje se dešavaju i kod drugih zaposlenih. Utvrđeno da je tužilac tužilji predložio sporazumni prestanak radnog odnosa, ali da je ona odbila da isti potpiše, jer ga ona nije ni inicirala, pa je tuženi sproveo proceduru donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, jer su bili ispunjeni uslovi za otkaz.

Pobijenim rešenjem tuženog br. ... od 14.12.2022. godine, sa ispravkom od 20.03.2023. godine (u pogledu datuma ugovora o radu koji se otkazuje), tužilji je otkazan ugovor o radu od 31.07.2019. godine zbog toga što je svojom krivicom učinila povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu (nesavesno i nemarno izvršavanje radne obaveze) i nepoštovanje radne disipline iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu (nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno ponašanje koje je takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca) učinjenih: dana 03.10.2022. godine (nije napomenula kolegama da se u ponudi br 05435/22-VA radi o novom kupcu, čije podatke je trebalo uneti i u program „Top code“), dana 07.10.2022. godine (nije napomenula kolegama da se u ponudi br 05486/22-VA radi o novom kupcu čije podatke je trebalo uneti i u program „Top code“), dana 10.10.2022. godine (nije napomenula kolegama da se u ponudi br 05639-VA radi o novom kupcu, čije podatke je trebalo uneti i u program „Top code“, a pritom je na mesto matičnog broja upisala poreski identifikacioni broj, u programu „Vectory“ nije evidentirana uplata kupca na osnovu ponude br 05596/22-VA, nije napomenula kupcima), dana 08.11.2022. godine (potvrdila kupcu da je naručila robu iz njegove porudžbije br 02736/22-WR iako to nije učinila, pri čemu nije napomenula kolegama da se radi o novom kupcu, čije podatke je potrebno uneti i u program „Top code“) i dana 09.11.2022. godine (kupca iz porudžbije br 93929/22-VR obavestila da ima avansni iznos još iz 2019. godine). Predmetno rešenje o otkazu ugovora o radu je uručeno tužilji 20.12.2023. godine, a rešenje o ispravci (koje je doneto nakon podnošenja tužbe) 21.03.2023. godine. Veštačenjem je utvrđena visina zarade tužilje u utuženom periodu. Ovi propusti u radu tužilje potvrđeni su i iskazima saslušanih svedoka, koji propusti su usporavali proces rada kod tuženog.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tuženi zahtev, s pozivom na članove 179. stav 2. tačka 1. i 179. stav 3. tačka 8. u vezi člana 180. i 185. Zakona o radu, člana 28. stavovi 2. i 3. ugovora o radu i člana 69. stavovi 2., 3. i 4. Pravilnika o radu tuženog nalazeći da je predmetnim rešenjem tužilji pravilno otkazan ugovor o radu, pri čemu je na poslodavcu odabir mere koje će primeniti u svakom konkretnom slučaju. Prema stavu prvostepenog suda, tuženi je tokom postupka pružio uverljive dokaze u prilog svojih tvrdnji da je postupanje tužilje u spornom periodu bilo suprotno opštim normativnim aktima poslodavca, dok tužilja za svoje tvrdnje da joj je otkazan ugovor o radu zbog planiranja proširenja porodice, odnosno neposredno nakon gubitka trudnoće nije pružila dokaze kod utvrđene činjenice da je učinila propuste navedene u upozorenju i predmetnom rešenju, a tehnička greška u pogledu datuma ugovora koji se otkazuje je otklonjena donošenjem rešenja o ispravci.

Drugostepeni sud je prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepene odluke su zasnovane na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 179. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br 24/05 54/09 ... 95/18) poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno i nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1.), ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu (tačka 5.). Prema članu 179. stav 3. tačka 8. istog zakona, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca,odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Prema članu 28. ugovora o radu od 01.01.2020, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze, između ostalog ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze (stav 2. tačka 1) i ako nepoštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (stav 3. tačka 7).

Članom 63. stavovi 2, 3 i 4. Pravilnika o radu od 01.03.2018. godine, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako između ostalog, nesavesno i nemarno izvršava radne obaveze, a da se povredom radne obaveze smatra između ostalog: neobavljanje ili nesavesno, neblagovremeno, neažurno i netačno obavljanje poslova radnog mesta određenih ugovorom o radu; neobaveštavanje radnih kolega o relevantnim podacima vezano za kupce, robu i dobavljače; neblagovremeni i netačan unos podataka u jedinstvene sisteme za evidentiranje podataka o kupcima, robi, dobavljačima, dokumentima (ponudama, fakturama itd.) kao što su „Top code“ i „Vectory“. Propisano je i da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

U konkretnom slučaju, i po stavu Vrhovnog suda, stekli su uslovi za otkaz ugovora o radu zaposlenom na inicijativu poslodavca jer je izvedenim dokazima, primenom pravila o teretu dokazivanja (član 231. ZPP), tuženi kao poslodavac dokazao da je tužilja dana 03.10.2022. godine, dana 07.10.2022. godine, dana 10.10.2022. godine, dana 08.11.2022. godine i dana 09.11.2022. godine, na način bliže izložen u upozorenju i rešenju o otkazu ugovora o radu, svojom krivicom učinila povredu radne obaveze koja joj stavljena na teret, odnosno ponašala se suprotno obavezama utvrđenim ugovorom o radu i Pravilnikom o radu, pa je pravilno odbijen zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, kao i njen zahtev za vraćanje na rad, naknadu štete u visini izgubljene zarade, kao za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Suprotno revizijskim navodima, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili niz povreda radne obaveze od strane tužilje koje su imale tendenciju ponavljanja, a na koje je i ranije usmeno upozoravan a (nije napominjala kolegama da se u navedenim ponudama radi o novom kupcu čije podatke je potrebno uneti u program „Top code“; nije evidentirala uplatu kupca i poručila robu; kupca nije obavestila da ima avansni iznos još iz 2019. godine i drugo), a za otkaz ugovora o radu dovoljna jedna povreda. Zakonitost postupka i pobijanog otkaznog rešenja, od strane nižestepenih sudova pravilno je cenjena na osnovu odredbi važećeg Zakona o radu, a ponašanje tužilje je bilo suprotno opisu poslova njenog radnog mesta i pravilima struke, pri čemu je ona bila svesna svojih propusta u radu, umanjujući njihov značaj za proces rada kod tuženog.

Ukazivanje tužilje na formalne nedostatke rešenja o otkazu ugovora o radu, ne dovodi u pitanje postojanje materijalno pravnog osnova za otkaz ugovora o radu. Navodima revizije se ukazuje da je rešenje tuženog 14.12.2022. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, nezakonito, jer je u pobijenom rešenju navedeno da se otkazuje ugovor o radu od 31.07.2019.godine, a koji je prestao da važi jer je nakon njega zaključen novi ugovor od 01.01.2020.godine (kojim je izvršena izmena visine osnovne zarade tužilje). Naime, ovu grešku u pisanju tuženi je blagovremeno i na zakonit način ispravio. Greška je tehničke prirode (očigledna greška u datumu) je sanirana donošenjem posebnog rešenja o ispravci od 20.03.2023.godine i koje je sastavni deo celokupne dokumentacije o prestanku radnog odnosa.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković