.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5977/2026
08.07.2026. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Popović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Marko Janjević, advokat iz ..., tuženog-protivtužioca VV iz ..., čiji je punomoćnik Marko Janjević, advokat iz ..., tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Mijin, advokat iz ..., tuženog DD iz ..., čiji je punomoćnik Nestor Avramov, advokat iz ... i tuženog ĐĐ iz ..., čiji je punomoćnik Nestor Avramov, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1337/25 od 11.02.2026. godine, u sednici održanoj 08.07.2026. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1337/25 od 11.02.2026. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici P 135/2019 od 05.12.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud utvrdi da je ugovor o zajmu zaključen 15.09.2015. godine između tuženog BB, kao zajmodavca i tužioca kao zajmoprimca, ništav preko iznosa od 16.000 evra. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ništav i bez pravnog dejstva u odnosu na tužioca Ugovor o ustupanju potraživanja i prenosu hipoteke, zaključen u formi javno-beležničkog zapisa Javnog beležnika Vesne Milkov iz ... u predmetu OPU 1240-2015, dana 06.12.2015. godine između tuženih BB, kao ustupioca i VV, kao prijemnika. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ništav Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, zaključen 23.11.2016. godine, snabdeven klauzulom o potvrđivanju istog u predmetu Javnog beležnika Maje Galečić iz ..., dana 23.11.2017. godine OPU 1437-2017, što bi tuženi – protivtužilac VV i tuženi EE bili dužni da priznaju, a tuženi GG i da trpi da se u jedinstvenoj evidenciji nepokretnosti kod Službe za katastar nepokretnosti kao nosilac prava svojine na parceli br. .../..., ukupne površine 1.84,91 ha KO ..., upiše tužilac. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi BB iz ... da mu isplati iznos od 21.302,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, kao i kamatu na taj iznos utvrđenu na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope ECB na glavne operacije za refinansiranje, uvećane za 8 procentnih poena. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ništav Ugovor o zajmu zaključen 21.11.2016. godine između tuženog DD, kao zajmodavca i tužioca, kao zajmoprimca, što bi tuženi DD bio dužan da prizna i trpi sve posledice koje iz takvog stanja stvari proizlaze. Stavom šestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi BB iz ... da tužiocu isplati iznos od 6.400 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, kao i kamatu na taj iznos utvrđenu na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope ECB na glavne operacije za refinansiranje, uvećane za 8 procentnih poena. Stavom sedmim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi ĐĐ da mu isplati iznos od 2.695.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.11.2017. godine pa do isplate. Stavom osmim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 760.236,12 dinara. Stavom devetim izreke, obavezan je tužilac da tuženima BB i VV na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 664.875,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od izvršnosti presude do isplate, dok je odbijen zahtev tih tuženih za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 415.770,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate, što predstavlja razliku do traženih 1.080.645,00 dinara, do dosuđenih 664.875,00 dinara. Stavom desetim izreke, obavezan je tužilac da tuženom GG na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 452.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od izvršnosti presude do isplate, dok je odbijen zahtev tog tuženog za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 224.375,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate, što predstavlja razliku od traženih 676.625,00 dinara do dosuđenih 452.250,00 dinara. Stavom jedanaestim izreke, tužilac je obavezan da tuženima DD i ĐĐ na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 664.875,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate, dok je odbijen zahtev tih tuženih za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 312.620,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana izvršnosti presude do isplate, što predstavlja razliku od traženih 977.495,00 dinara do dosuđenih 664.875,00 dinara. Stavom dvanaestim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca VV iz ..., kojim je tražio da se obaveže tužilac da mu na ime vraćanja zajma isplati novčani iznos od 4.586,27 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.12.2015. godine do isplate, kao i protivtužbeni zahtev tuženog VV iz ..., kojim je tražio da se obaveže tužilac da tom tuženom isplati troškove parničnog postupka, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke pa do isplate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 1337/25 od 11.02.2026. godine, stavom prvim izreke, žalbu tužioca odbio i potvrdio presudu Višeg suda u Sremskoj Mitrovici P 135/19 od 05.12.2024. godine u pobijanom, odbijajućem delu odluke o tužbenom zahtevu i u delu odluke o troškovima postupka (stavovi 1, 2, 3, 4, 5, 6, i 7 izreke). Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), i utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom tužioca ukazuje se na bitnu povredu iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 12. istog Zakona, međutim, ta bitna povreda nije razlog za izjavljivanje revizije u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi BB su 15.09.2015. godine, zaključili Ugovor o zajmu, tako što je tuženi BB, u svojstvu zajmodavca, pozajmio tužiocu, kao zajmoprimcu, novčani iznos od 25.000 evra koji je tužilac trebalo da mu vrati do 15.12.2015. godine. Kao sredstvo obezbeđenja vraćanja zajma, tužilac je overio založnu izjavu za zasnivanje izvršne vansudske hipoteke na nepokretnosti-parceli br. .../... i parceli br. ..., obe upisane u LN br. ... KO ... . Tužilac tuženom BB nije vratio iznos pozajmice, pa su tuženi BB u svojstvu ustupioca i tuženi VV, kao prijemnik, dana 16.12.2015. godine zaključili ugovor o ustupanju potraživanja i prenosu hipoteke. U članu 1. tog Ugovora je navedeno da ugovorne strane saglasno konstatuju da je ustupilac 15.09.2015. godine sa dužnikom AA (tužilac) zaključio Ugovor o zajmu na iznos od 25.000 evra i da su ustupilac i prijemnik saglasni da, tim ugovorom, ustupilac prenosi svoja potraživanja u iznosu od 25.000 evra koje ima prema dužniku (tužiocu) na prijemnika, sa svim sporednim pravima. Ustupilac je, ovim ugovorom, na prijemnika preneo založno pravo na nepokretnostima, gore navedenim, pa je prijemnik, po overi ugovora, upisan kao novi hipotekarni poverilac na nepokretnostima i to parcelama .../... i ..., obe upisane u LN br. ... KO .... Advokat Vladimir Milanović je, u svojstvu punomoćnika hipotekarnog poverioca VV, dostavio 12.07.2017. godine tužiocu prvu opomenu, kojim ga je obavestio da su se stekli uslovi za naplatu poveriočevog potraživanja, a potom i opomenu o prodaji, imajući u vidu da tužilac dug nije izmirio. Advokat Vladimir Milanović je 01.09.2017. godine dostavio RGZ SKN Sremska Mitrovica zahtev za zabeležbu hipotekarne prodaje. Potom je 27.10.2017. godine, tuženi VV dostavio tuženom GG iz ... ponudu, kojom ga obaveštava da, kao hipotekarni poverilac, namerava da proda parcelu br. .../... u vlasništvu dužnika AA (tužioca), a koja se graniči sa parcelom br. .../..., čiji je tuženi GG vlasnik, po kom osnovu ima pravo preče kupovine. Tuženi GG je prihvatio ponudu za kupovinu parcele, pa je tuženi VV dana 07.11.2017. godine dostavio tužiocu obaveštenje o prodaji nepokretnosti. Tuženi VV i GG su sačinili 23.11.2017. godine i overili Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti putem neposredne pogodbe kod Javnog beležnika Maje Galičić pod br. OPU 1437/2017, u kom su saglasno konstatovali da je VV, od dospelosti svog potraživanja, u skladu sa Zakonom o hipoteci, pokrenuo postupak vansudskog namirenja i opredelio se za prodaju nepokretnosti putem neposredne pogodbe. Tuženi DD u svojstvu zajmodavca i tužilac, u svojstvu zajmoprimca su zaključili 21.11.2016. godine Ugovor o zajmu, kojim je zajmodavac dao u zajam zajmoprimcu novčani iznos od 20.000 evra. Zajmoprimac (tužilac) se obavezao da će novčani iznos vratiti zajmodavcu do 21.02.2017. godine, a kao sredstvo obezbeđenja vraćanja zajma zajmoprimac je overio založnu izjavu za zasnivanje izvršne vansudske hipoteke na nepokretnosti, parceli br. .../... KO ... . Advokat ĐĐ, punomoćnik DD je dostavio tužiocu prvu opomenu koju je tužilac primio 20.07.2017. godine, a potom 25.08.2017. godine i opomenu o prodaji nepokretnosti radi pokretanja vansudskog postupka namirenja duga, koju je tužilac primio 01.09.2017. godine. Potom je, 22.10.2017. godine, advokat ĐĐ, kao punomoćnik DD, dostavio ŽŽ iz .. ponudu, kao nosiocu prava preče kupovine, kojom ga obaveštava, kao nosioca prava preče kupovine o nameri prodaje hipotekovane nepokretnosti upisane u LN br. ... KO ..., za kupoprodajnu cenu od 22.500,00 evra. Advokat ĐĐ je 01.11.2017. godine dostavio tužiocu obaveštenje o prodaji nepokretnosti i specijalno punomoćje kojim ovlašćuje ĐĐ da u njegovo ime i za njegov račun preduzme sve radnje u cilju raspolaganja, upravljanja i korišćenja nepokretnosti, na kojoj ima založno pravo. Tužilac je u Filijali ... banke a.d. Beograd u Sremskoj Mitrovici 24.11.2017. godine predao nalog za uplatu iznosa od 2.695.500,00 dinara, na račun ĐĐ, kao specijalnog punomoćnika DD, pa je 28.11.2017. godine DD sačinio potvrdu, kao hipotekarni poverilac, kojom priznaje i potvrđuje da je od specijalnog punomoćnika za prijem novca, ĐĐ, dana 28.11.2017. godine primio gore navedeni novčani iznos na ime uplate po osnovu izmirenja duga po osnovu Ugovora o zajmu od 21.11.2016. godine, zajedno sa nastalim troškovima sprovođenja postupka vansudske prodaje nepokretnosti u vlasništvu hipotekarnog dužnika i isplaćenim od strane istog 24.11.2017. godine. U pogledu oba predmeta Ugovora o zajmu, tužilac nije pružio dokaz za svoju tvrdnju da je predmetne ugovore potpisao, jer je bio na to prinuđen, već je, suprotno tome, izvedenim dokazima utvrđeno da su oba pravna posla, kako u vreme zaključenja, tako i povodom realizacije postupka vansudske prodaje hipotekovanih nepokretnsti, rezultat slobodne, stvarne i prave volje ugovornih strana, dok je sama procedura oko postupka vansudske prodaje hipotekovanih nepokretnosti, u oba slučaja, u svemu sprovedena u skladu sa relevantnim odredbama Zakona o hipoteci. Pri tom, tužilac tokom postupka nije dostavio validne materijalne dokaze, da je na bilo koji način, tuženima BB i VV vraćao, odnosno vratio deo novca koji je uzeo na zajam od njih, dok je novčani iznos od 2.695.500,00 dinara, koji je tuženi ĐĐ, po osnovu specijalne punomoći primio u ime i za račun tuženog DD, isti prosledio i predao tuženom DD, o čemu mu je taj tuženi izdao i svojeručno potpisanu potvrdu, kao dokaz.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su sve tužbene zahteve tužioca odbili, nalazeći da su oba predmetna ugovora zakoniti, a ne ništavi pravni poslovi, dok za prenos potraživanja po ugovoru o ustupanju potraživanja i prenosu hipoteke od 16.12.2015. godine, zaključen između tuženih BB, kao ustupioca i VV, kao prijemnika, nije potreban pristanak tužioca, kao dužnika, u smislu odredbe člana 438. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Takođe, nižestepeni sudovi su zaključili da predmetni ugovori nisu zelenaški, jer tužilac nije dokazao da su zajmodavci koristili njegovo teško materijalno stanje, nedovoljno iskustvo, lakomislenost ili zavisnost, niti da je sam tužilac bio u stanju nužde, imajući u vidu da je izvedenim dokazima utvrđeno da zajmodavci nisu požurivali tužioca da im vrati novac, da nisu vršili pritisak na njega, dok tužilac nije ponudio dokaze koji bi takvu njegovu tvrdnju učinili verovatnom, a posebno ne dokazanom. Po oceni nižestepenih sudova, tužilac je bio svestan sadržine ugovora, iste je potpisao svojom voljom i bez prinude, a samo postojanje finansijske potrebe ili poslovnog plana, ne znači i stanje nužde koje isključuje slobodnu volju ili dovodi do ništavosti ugovora.
Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.
Zelenaški ugovor propisan je odredbom člana 141. Zakona o obligacionim odnosima, tako što je ništav ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koje je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti (stav 1.). Ustupanja potraživanja ugovorom (cesija), propisano je odredbom člana 436. istog Zakona, tako što poverilac može ugovorom zaključenim sa trećim, preneti na ovoga svoje potraživanje, izuzev onog čiji je prenos zabranjen zakonom ili koje je vezano za ličnost poverioca ili koje se, po svojoj prirodi, protivi prenošenju na drugog (stav 1.). Za prenos potraživanja nije potreban pristanak dužnika, ali je ustupilac dužan obavestiti dužnika o izvršenom ustupanju na osnovu odredbe člana 438. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.
U konkretnom slučaju, tužilac nije dokazao da su predmetni ugovori o zajmu zelenaški pravni poslovi, i kao takvi ništavi, dok činjenica da on, eventualno, nije bio obavešten o ustupanju potraživanja ugovorom zaključenim 16.12.2015. godine između tuženih BB, kao ustupioca i VV, kao prijemnika, nije bitna za punovažnost tog ugovora, već je bitna u smislu punovažnosti ispunjenja eventalno izvršenog ustupiocu pre obaveštenja o ustupanju, u smislu odredbe člana 438. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima (koje bi, u tom slučaju bilo punovažno i oslobađalo dužnika obaveze). Tužilac takođe nije dokazao da je delimično ispunio obavezu prema zajmodavcima, niti je dokazao da je po ugovoru o zajmu od 15.09.2015. godine stvarno pozajmio 16.000 evra, a po ugovoru o zajmu od 21.11.2016. godine, stvarno pozajmio 11.000 evra, jer je ta njegova tvrdnja suprotna sadržaju predmetnih ugovora, u kojima su navedeni iznosi od 25.000 evra, odnosno 20.000 evra.
Navodima revizije tužioca ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što je bez uticaja na odlučivanje o reviziji, imajući u vidu da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, u smislu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog Zakona, što ovde nije slučaj.
Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav. 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.
Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
