Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 400/25 od 17.11.2025. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava drugog izreke, tako što je obavezan tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje tužilaca pored iznosa dosuđenog stavom prvim izreke prvostepene presude plaća još iznos od 15.000,00 dinara mesečno za mal. AA i još iznos od 15.000,00 dinara mesečno za mal. BB, ukupno 30.000,00 dinara, svakog 01. do 10. u mesecu za tekući mesec uplatom na tekući račun zakonske zastupnice mal. dece, majke koji se vodi kod „...“, a.d. ..., počev od 30.12.2024. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, i da se utoliko menja presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1875/16 od 13.01.2017. godine u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke i u preostalom delu stava drugog izreke kojim je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca da se obaveže tuženi da pored dosuđenog iznosa plaća još 35.000,00 dinara po detetu do traženih 85.000,00 dinara po detetu. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da na ime troškova postupka isplati tužiocima iznos od 47.250,00 dinara sa kamatom od dana izvršnosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da na ime troškova drugostepenog postupka isplati tužiocima iznos od 40.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...10/23), u vezi člana 202. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/2005...6/2015) i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1875/16 od 13.02.2017. godine, tuženi je obavezan da na ime izdržavanja mal. dece AA i BB, plaća ukupno mesečno 250 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja. Od donošenja navedene presude proteklo je osam godina. Mal. AA sada ima 17,5 godina i pohađa treći razred ..., dok mal. BB ima 15 godina i pohađa prvi razred ... . Tužiocima je potrebno za hranu po 30.000,00 dinara mesečno, za garderobu po 1.000 evra na godišnjem nivou, odnosno po 10.000,00 dinara mesečno, za higijenu po 1.000,00 dinara mesečno, za džeparac i užinu po 1.000,00 dinara dnevno, što za 20 školskih dana u mesecu iznosi 20.000,00 dinara po detetu, za rođendane na koje deca idu po jednom mesečno potrebno je oko 2.500,00 dinara po detetu, za ekskurzije po 40.000,00 dinara godišnje, što je na mesečnom niovu oko 3.500,00 dinara po detetu. Mal. tužioci imaju i troškove na ime kulturnih, socijalnih, rekreativnih i drugih potreba, troškova za obrazovanje i vaspitanje, te s tim u vezi utvrđene su potrebe mal. dece po 70.000,00 dinara mesečno. Mal. deca žive sa majkom u stanu od 77 m2, koji je u vlasništvu bake tužilaca. Majka tužilaca zaposlena je i ostvaruje zaradu od 50.000,00 dinara mesečno i na ruke dobija još 200 evra, nema dodatna radna angažovanja i ima dva kredita, oba ukupno u iznosu od 20.000 evra, a mesečna rata za oba kredita iznosi 350 evra. Mesečno za troškove režije i stanovanja plaća 23.000,00 dinara, za potrošenu električnu energiju 7.000,00 dinara, za kablovsku i internet 5.000,00 dinara. Kod tuženog su se u međuvremenu promenile okolnosti, s obzirom da je zasnovao novu zajednicu i ima još dvoje mal. dece, ćerku od 10 godina i sina od 3 godine. Zaposlen je u „...“ doo ..., gde ima 40% udela sa zaradom od 150.000,00 dinara mesečno, vlasnik je kluba „...“, a u „...“ d.o.o. ..., tuženi ima funkciju ... i navedena firma je 2023. godine poslovala sa neto dobitkom u iznosu od 1.279.000,00 dinara. Tuženi ima dva potrošačka kredita, jedan u iznosu od 600.000,00 dinara, drugi u iznosu od 1.200.000,00 dinara, s tim da je mesečna rata za oba kredita oko 40.000,00 dinara. Tuženi sa novom porodicom živi u svom stanu, mesečno za troškove režije plaća 5.000,00 dinara, za potrošnju električne energije oko 20.000,00 dinara zimi, a leti oko 7.000,00 dinara, za kablovsku i internet oko 5.000,00 dinara, dok za hranu svoje četvoročlane porodice troši oko 50.000,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da su se promenile okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka i da su se ispunili uslovi da se promeni visina izdržavanja, primenom člana 164. Porodičnog zakona, s tim što je prvostepeni sud obavezao tuženog da tužiocima na ime izdržavanja plaća mesečno po 35.000,00 dinara, počev od podnošenja tužbe pa ubuduće, dok je drugostepeni sud smatrao da su dosuđeni iznosi prenisko odmereni, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu u odbijajućem delu i obavezao tuženog da pored iznosa od po 35.000,00 dinara po detetu, plaća još iznos od po 15.000,00 dinara po detetu.

Revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Članom 164. Porodičnog zakona, propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Prema članu 73. Porodičnog zakona, roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju dete pod uslovima određenim ovim zakonom, a prema članu 154. stav 1. tog zakona maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja. Kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su članom 160. Porodičnog zakona, prema kome se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.).

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da su se promenile okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka i da su se ispunili uslovi da se poveća visina izdržavanja određena prethodnom odlukom, s obzirom na to da je od donošenja prethodne odluke prošlo više od osam godina, da su mal. tužioci stariji, da pohađaju srednju školu i to mal. AA treći razred ..., a mal. BB prvi razred ..., kao i da su se njihove potrebe znatno povećale.

Suprotno revizijskim navodima, polazeći od navedenih odredbi Porodičnog zakona, utvrđenih potreba mal. tužilaca, kao poverilaca izdržavanja i mogućnosti tuženog, kao dužnika izdržavanja, primenom kriterijuma za određivanje izdržavanja sadržanih u članu 160. Porodičnog zakona, rukovodeći se najboljim interesom mal. tužilaca, saglasno članu 6. i 266. Porodičnog zakona, pravilno je drugostepeni sud ocenio da je tuženi u mogućnosti da na ime doprinosa za izdržavanje mal. tužilaca plaća po 50.000,00 dinara mesečno, s obzirom na zaradu koju ostvaruje i dodatne prihode, kao i standard kojim živi. Ovim iznosom obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpuni razvoj mal. tužilaca, u skladu sa utvrđenim potrebama, a pri tome se ne ugrožava egzistencija tuženog, kao dužnika izdržavanja, dok će preostala sredstva za izdržavanje mal. tužilaca obezbediti majka (koja svakako trpi nešto veći teret zakonske obaveze izdržavanja, jer ima niža primanja i samostalno vrši roditeljsko pravo), kako potrebnim novčanim iznosom, tako i doprinosom u vidu rada i staranja koje i inače svakodnevno ulaže u negu i podizanje mal. dece. Stim u vezi, neosnovani su navodi revizije tuženog da je određeni novčani iznos previsoko odmeren, odnosno da ne odgovara okolnostima koje se pre svega odnose na njegove mogućnosti i da ima obavezu da izdržavanja još dvoje mal. dece iz sadašnje zajednice.

Ostalim revizijskim navodima tuženog posredno ili neposredno, osporava se utvrđeno činjenično stanje, koje po njegovom mišljenju nije pravilno i potpuno utvrđeno. Navodi revizije, kojima se ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nisu dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ZPP radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu za izdržavanje.

Sa napred navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković