U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasmine Vasović, predsednika veća, Milene Rašić, Svetlane Tomić Jokić, Gordane Kojić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Mateje Čajića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici 3K.br.83/25 od 07.11.2025. godine i Višeg suda u Šapcu 3Kž1 126/26 od 17.04.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 23.06.2026. godine, jednoglasno je doneo:

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Mateje Čajića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici 3K.br.83/25 od 07.11.2025. godine i Višeg suda u Šapcu 3Kž1 126/26 od 17.04.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici 3K.br.83/25 od 07.11.2025. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 20.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Odlučeno je o troškovima krivičnog potupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Šapcu 3Kž1 126/26 od 17.04.2026. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca advokata Mateje Čajića i presuda Osnovnog suda u Loznici 3K.br.83/25 od 07.11.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Mateja Čajić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili iste ukine i predmet vrati Osnovnom sudu u Loznici na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja numeriše bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava zapisnik od 21.02.2025. godine sačinjen pred Osnovnim sudom u Loznici u predmetu P2 br. 89/24 (porodični postupak radi zaštite od nasilja u porodici) u kome je ovde okrivljeni AA saslušan u svojstvu tuženog. U vezi sa iznetim, branilac navodi da privatni tužilac BB nije bio prisutan na ročištu pred Osnovnim sudom u Loznici u predmetu P2 89/24 dana 21.02.2025. godine, kada su izgovorene inkriminisane reči i da u tom postupku isti nije stranka već svedok, a da se nesporno radi o postupku u kojem je isključena javnost i da podaci iz sudskih spisa spadaju u službenu tajnu, koju su dužni da čuvaju svi učesnici u postupku kojima su ti podaci dostupni. To dalje znači da privatni tužilac nije smeo ni da poseduje informacije o navodno izrečenoj uvredi sa zapisnika u postupku u kome je isključena javnost i kome nije prisustvovao. Po stavu odbrane, zapisnik od 21.02.2025. godine je pribavljen izvršenjem krivičnog dela iz člana 337. stav 1. KZ iz kog razloga isti predstavlja plod otrovnog drveta i nezakonit dokaz na kome se presuda ne može zasnivati. Pored iznetog, branilac navodi i da zapisnik koji je dospeo u predmet izvršenja krivičnog dela ne može predstavljati zakonit dokaz, jer bi sud prihvatanjem takvog dokaza faktički dao pravnu zaštitu protivpravnom pribavljanju sudskih spisa i obesmislio režim zaštite službene tajne.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude na strani 3, stav dva, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Pored iznetog, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP koje obrazlaže navodima da je privatni tužilac pokušao da napravi nezakonitu konstrukciju produženog krivičnog dela iz člana 61. KZ, što je prvostepeni sud odbio, ali je na kraju osudio okrivljenog da je učinio jedno krivično delo uvreda iz člana 170. KZ, te da ukoliko je smatrao da je u pitanju jedno krivično delo uvreda bio je dužan da u izreci presude opredeli koje su to inkriminisane reči koje kvalifikuje kao uvredu u konkretnom slučaju, obzirom da prema ovakvom stanju stvari okrivljeni može samo da nagađa zbog kog navoda je osuđen, kao i da je prvostepeni sud povredio objektivni identitet privatne tužbe i presude na taj način što je bez izmene privatne tužbe od strane privatnog tužioca, u presudi na štetu okrivljenog, dodao reči „a što je privatni tužilac saznao isti dan“.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedene povrede zakona, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude na strani 2, stav sedam, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja označava i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da nema krivičnog dela ukoliko je isključena krivica, a da u radnjama okrivljenog evidentno ne postoji subjektivni element krivičnog dela - uvreda.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Iz izreke pobijane pravnosnažne presude proizlazi da je okrivljeni AA u vreme, na mestu i na način bliže opredeljen u izreci presude u uračunljivom stanju i sa umišljajem svestan zabranjenosti svoga dela uvredio privatnog tužioca BB.

Imajući u vidu navedeno, po stavu Vrhovnog suda, u radnjama okrivljenog stiču se svi bitni elementi krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ za koje je okrivljeni optužen i osuđen pobijanim pravnosnažnim presudama i to kao objektivni tako i subjektivni elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim, a kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga na osnovu odredbe člana 491. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Jasmina Vasović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković