Rešenjem Višeg suda u Vranju Kž2 br.75/24 od 29.10.2024. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Vladičinom Hanu, ukinuto je rešenje Osnovnog suda u Surdulici K br.137/2023 od 19.06.2024. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Rešenjem Osnovnog suda u Surdulici K br.137/2023 od 05.05.2025. godine odbijen je predlog branioca okrivljenog AA da se iz spisa predmeta Osnovnog suda u Surdulici K br.137/2023 izdvoji zapisnik o ispitivanju svedoka AA, sačinjen pred OJT u Vladičinom Hanu dana 19.07.2023. godine, u predmetu Kt 380/2022.

Protiv navedenih odluka zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Hadži Dejan Stanković, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. ZKP, te člana 441. stav 1. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan i ukine ili preinači pobijane pravnosnažne presude, te da delimično preinači pobijana rešenja, tako što će izuzeti nezakonite dokaze i priznati troškove postupka u odnosu na visinu zaprećene kazne, te odrediti nagradu na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu pravnosnažne presude pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. ZKP, ne navodeći pri tome na koji način je ova povreda zakona učinjena nižestepenim presudama, a s tim u vezi ističe da je pravnosnažnim presudama osuđeno nevino lice, te da je pred OJT u Vladičinom Hanu pre toga pokrenut postupak po krivičnoj prijavi koju je podneo okrivljeni, tada oštećeni AA, u predmetu Kt 380/22, da tom prilikom tužilac nije pozvao punomoćnika oštećenog – advokata Hadži Dejana Stankovića na saslušanje oštećenog, što je suprotno odredbi člana 8. ZKP, kao i da je nakon toga OJT u Vladičinom Hanu odbacilo krivičnu prijavu protiv okrivljenog, pri čemu rešenje o odbačaju nije dostavljeno punomoćniku oštećenog, što je suprotno članu 50. stav 1. tačka 5. ZKP, te članu 55. ZKP.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u uvodu samo formalno ističe povredu zakona iz člana 439 ZKP, dok u suštini izloženim navodima ukazuje na povrede zakona iz člana 8, člana 50. stav 1. tačka 5. i člana 55. ZKP koje, u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud u ovom delu podneti zahtev ocenio kao nedozvoljen.

U obrazloženju zahteva branilac ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1), međutim ne navodi na kom nezakonitom dokazu su zasnovane nižestepene presude, već s tim u vezi ističe da zapisnik o saslušanju okrivljenog, u drugom predmetu, koji je vođen po krivičnoj prijavi podnetoj od strane okrivljenog, a koji je u tom postupku imao status oštećenog, oštećenom odnosno sada okrivljenom AA nije pročitan, zbog čega je traženo izdvajanje ovog zapisnika, a koji predog je odbijen, te kojim navodima ukazuje na povredu člana 395. ZKP, koja takođe ne predstavlja, u smislu člana 485 stav 4 ZKP, dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, pa je zahtev i u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Istim zahtevom ukazuje se i na povredu člana 451. ZKP, isticanjem da prvostepeni sud nije izneo jasne razloge kojima se rukovodio prilikom donošenja odluke, dok drugostepeni sud nije cenio sve žalbene navode, niti je iste razmatrao, što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 460. ZKP, kao i da su obrazloženja prvostepene i drugostepene presude, protivrečna izreci presude, što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, pa kako ni zbog ovih povreda zakona podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca nije dozvoljeno, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je zahtev i u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

U uvodu zahteva, kao razlog podnošenja, branilac ističe i povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, pa kako ni ova povreda u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to je zahtev i u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Najzad, u uvodu zahteva branilac okrivljenog ukazuje i na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenima preko branilaca. Međutim, kako u obrazloženju zahteva branilac ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji ova povreda, to je Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti i razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 484. ZKP podneti zahtev obacio kao nedozvoljen, odnosno zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj, u delu u kojem se odnosi na pobijanje pravnosnažnih presuda.

Branilac okrivljenog podnetim zahtevom pobija, pored pravnosnažnih presuda i rešenja Osnovnog suda u Surdulici K br.137/23 od 19.06.2024. godine, kojim je iz spisa predmeta izdvojen zapisnik o ispitivanju svedoka AA sačinjen pred OJT u Vladičinom Hanu 19.07.2023. godine u predmetu Kt br.3802/2022, rešenje Višeg suda u Vranju Kž2 br.75/24 od 29.10.2024. godine, kojim je ovo rešenje ukinuto i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, te rešenje Osnovnog suda u Surdulici K br.137/2023 od 05.05.2025. godine, kojim je odbijen kao neosnovan predlog branioca okrivljenog AA da se iz spisa predmeta Osnovnog suda u Surdulici K br.137/2023 izdvoji zapisnik o ispitivanju svedoka AA sačinjen pred OJT u Vladičinom Hanu dana 19.07.2023. godine u predmetu Kt br.380/2022.

Imajući u vidu da je rešenje Osnovnog suda u Surdulici K br.137/2023 od 19.06.2024. godine, ukinuto rešenjem Višeg suda u Vranju Kž2 br.75/24 od 29.10.2024. godine, te da ovo rešenje nije pravnosnažno u materijalnopravnom smislu, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbacio, na osnovu člana 487. ZKP stav 1 tačka 2. u vezi člana 482. stav 1. ZKP, obzirom da navedena rešenja ne predstavljaju pravnosnažne odluke protiv kojih se, u smislu člana 482. ZKP može podneti ovaj vanredni pravni lek.

Rešenje Osnovnog suda u Surdulici K br.137/2023 od 05.05.2025. godine, kojim je odbijen kao neosnovan predlog branioca okrivljenog AA da se iz spisa predmeta Osnovnog suda u Surdulici K br.137/2023 izdvoji zapisnik o ispitivanju svedoka AA sačinjen pred OJT u Vladičinom Hanu dana 19.07.2023. godine u predmetu Kt br.380/2022 postalo je pravnosnažno danom donošenja rešenja Višeg suda u Vranju Kž2 71/25 od 01.07.2025. godine, kojim je odbačena kao nedozvoljena žalba branioca okrivljenog AA – advokata Hadži Dejana Stankovića, izjavljena protiv tog rešenja.

Imajući u vidu da je rešenje Višeg suda u Vranju Kž2 71/25 od 01.07.2025. godine okrivljenom dostavljeno 17.07.2025. godine, te da je branilac okrivljenog – advokat Hadži Dejan Stanković zahtev za zaštitu zakonitosti podneo preporučeno, putem pošte dana 21.04.2026. godine, dakle očigledno po proteku zakonom propisanog roka od 30 dana (član 485. stav 4. ZKP), to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao neblagovremen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 1., 2. i 3. ZKP, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković