Istom presudom okrivljeni su obavezani da shodno članu 264. ZKP naknade troškove krivičnog postupka, a oštećeni su upućeni na parnični postupak, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Stavom 3. iste presude, na osnovu člana 442. stav 1. tačka 1) ZKP, prema okrivljenom Nemanji Branoviću odbijena je optužba da je izvršio jedno krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. u saizvršilaštvu, u vezi člana 33. KZ, zbog odustanka ovlašćenog tužioca od optužbe i određeno da troškovi krivičnog postupka u tom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda, shodno članu 265. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br 132/2026 od 24.04.2026. godine, usvajanjem žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu, presuda Osnovnog suda u Nišu K br 111/2024 od 28.11.2025. godine preinačena je samo u pogledu odluke o kazni, tako što su okrivljenom Nemanji Branoviću i okrivljenoj Ivani Vasiljević za tri krivična dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ uzete kao pravilno utvrđene pojedinačne kazne zatvora i to u trajanju od po 2 godine i 6 meseci u odnosu na okrivljenog Nemanju Branovića, te u trajanju od po 2 godine u odnosu na okrivljenu Ivanu Vasiljević, pri čemu je okrivljenom Nemanji Branoviću za krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ uzeta kao pravilno utvrđena i kazna zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, nakon čega su primenom odredaba člana 60. stav 2. tačka 2. KZ okrivljeni osuđeni na jedinstvene kazne zatvora, i to okrivljeni Nemanja Branović na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina, a okrivljena Ivana Vasiljević na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci, u koje kazne im je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 26.03.2022. godine do 27.04.2022. godine, dok je žalba branioca okrivljenih odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih Nemanje Branovića i Ivane Vasiljević – advokat Momčilo Kovačević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili da pobijane presude preinači, tako što će okrivljene osloboditi od optužbe ili ih osuditi na blaže kazne.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenih Nemanje Branovića i Ivane Vasiljević – advokat Momčilo Kovačević u uvodu zahteva, kao razlog podnošenja, ističe povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, zbog kojih povreda je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca.

Međutim, u obrazloženju zahteva, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac ne navodi u čemu se ova povreda konkretno sastoji, već ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, odnosno povredu člana 440 ZKP, isticanjem da iz izvedenih dokaza nije utvrđena, niti obrazložena namera okrivljenih da pribave protivpravnu korist veće vrednosti, obzirom da su kritičnom prilikom oštećenima tražili novac, ali nisu tražili i nakit, niti satove, niti bilo šta drugo što bi ukazivalo na nameru pribavljanja protivpravne koristi veće vrednosti, uz sopstveni zaključak da su i rezultati radnje prepoznavanja sporni, imajući u vidu da je kritičnom prilikom bio mrak i učinilac maltene prerušen, da biološki materijal okrivljenog Nemanje Branovića nigde nije identifikovan, te imajući u vidu da se na snimcima sigurnosnih kamera „vide lica koja prolaze, a ne radnja izvršenja predmetnih krivičnih dela“, a zbog čega je sud prema stavu branioca bio u obavezi da primeni odredbu člana 16. stav 5. ZKP i sumnju reši u korist okrivljenih.

Branilac u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, međutim u obrazloženju ne navodi na koji način su nižestepeni sudovi povredili krivični zakon po pitanju odluke o krivičnoj sankciji prema okrivljenima, već ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP isticanjem da je prvostepeni sud okrivljenima izrekao stroge kazne, a drugostepeni sud drakonske kazne, jer su okrivljeni do sada neosuđivani, te obzirom da je okrivljena Ivana Vasiljević samohrana majka maloletnog deteta.

Kako, dakle, iz iznetih navoda zahteva proizilazi da branilac okrivljenih kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca (iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP), dok u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, odnosno povredu člana 440. ZKP i povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, koje povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković