NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji predlagača AA izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž 399/23 od 19.10.2023. godine, u delu kojim je potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Kuršumliji R1 72/21 od 27.10.2022. godine u pogledu određivanja naknade za vrednost drvnih sortimenata na kat. parcelama 29/1, 30, 29/2, 31/1 i 32 KO ... (stav prvi izreke – preostali deo alineje druge u odnosu na revidenta i preostali deo stava trećeg izreke preko iznosa od 316.200,00 dinara do dosuđenog iznosa od 465.570,13 dinara u odnosu na revidenta, odnosno za razliku iznosa od 149.370,13 dinara), kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija predlagača AA iz ... izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž 399/23 od 19.10.2023. godine, u delu kojim je potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Kuršumliji R1 72/21 od 27.10.2022. godine u pogledu određivanja i isplate naknade za vrednost drvnih sortimenata na kat. parcelama 29/1, 30, 29/2, 31/1 i 32 KO ... (stav prvi izreke – preostali deo alineje druge u odnosu na revidenta i preostali deo stava trećeg izreke preko iznosa od 316.200,00 dinara do dosuđenog iznosa od 465.570,13 dinara u odnosu na revidenta, odnosno za razluku iznosa od 149.370,13 dinara), kao izuzetno dozvoljenoj.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Kuršumliji R1 72/21 od 27.10.2022. godine, stavom prvim izreke, određena je novčana naknada za eksproprisane nepokretnosti i to za: kat. parcelu 29/1, KO ..., površine 390 m2, kat. parcela 29/2 KO ..., površine 1316 m2, kat. parcelu 30 KO ..., površine 2772 m2, kat. parcelu 31/1 KO ..., površine 2481 m2 i kat. parcelu 32 KO ..., površine 2453 m2, ranijeg sopstvenika AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., svih sa obimom udela od po 1/3 dela, upisanih u listu nepokretnosti 10 KO ... po ceni od 300,00 dinara/m2 za kat. parcele 29/2 i 31/1 i po ceni od 150,00 dinara/m2 za kat. parcelu 32, što ukupno iznosi 1.507.050,00 dinara, i na ime tržišne vrednosti zemljišta i vrednosti drvnih sortimenata na nepokretnosti iz stava 1. ovog rešenja i to na kat. parceli 29/1 (reč je zapravo o alineji prvoj stava prvog izreke) i to na kat. parceli 29/1 KO ... u iznosu od 136.281,60 dinara, na kat. parceli 30 KO ... u iznosu od 970.976,00 dinara, na kat. parceli 29/2 KO ... u iznosu od 79.993,00 dinara, na kat. parceli 31/1 KO ... u iznosu od 91.076,87 dinara, i na kat. parceli 32 KO ... u iznosu od 118.382,76 dinara, što ukupno čini iznos od 1.396.710,23 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagačima isplati naknadu za izuzete nepokretnosti u iznosu od po 502.350,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.10.2022. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagačima isplati naknadu za izuzete nepokretnosti i vrednosti drvnih sortimenata na nepokretnostima iz stava drugog izreke ovog rešenja iznose od po 465.570,13 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.10.2022. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagačima naknadi troškove postupka u ukupnom iznosu od 177.000,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Prokuplju Gž 399/23 od 19.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno prvostepeno rešenje u stavu prvom izreke.

Protiv pravosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, predlagač AA je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, predlažući da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku – ZVP („Službeni glasnik RS“ br. 46/95... 14/22), Vrhovni sud je našao da su ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji predlagača radi ujednačavanja sudske prakse u pogledu određivanja i isplate pravične naknade za eksproprisano zemljište, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pravilnost pobijanog rešenja na osnovu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagači su bili suvlasnici predmetnog zemljišta: kat. parcela 29/1 (šuma) površine 390 m2, kat. parcela 29/2 (njiva) površine 1316 m2, kat. parcela 30 (šuma) površine 2772 m2, kat. parcela 31/1 (njiva) površine 2481 m2 i kat. parcela 32 (pašnjak) površine 2453 m2, upisanih u Listu nepokretnosti 10 KO ... sa po 1/3 dela, koje po kulturi predstavljaju poljoprivredno i šumsko zemljište. Pravnosnažnim rešenjem Opštine Kuršumlija – Odeljenja za privredu i lokalni ekonomski razvoj br. 01-465-88 od 05.03.2021. godine, izvršena je eksproprijacija predmetnih kat. parcela u korist Republike Srbije, a za potrebe JP „Putevi Srbije“ iz Beograda, ovde protivnika predlagača kao korisnika eksproprijacije, radi izgradnje auto-puta E-80, deonica Niš – Merdare. Kako je u upravnom postupku izostala ponuda predlagačima za zaključenje sporazuma u pogledu visine naknade za eksproprisane nepokretnosti, predlagači su u zakonskom roku stavili predlog sudu radi određivanja visine naknade za eksproprisane nepokretnosti. Nakon spajanja sva tri predmeta sudovi su sproveli jedinstveni postupak radi određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti i u istom postupku utvrdili visinu vrednosti eksproprisane nepokretnosti i drvnih sortimenata koji se nalaze na istima (na kat. parcelema 29/1 i 30).

Ocenom nalaza i mišljenja veštaka poljoprivredne struke (od 13.01.2022. godine) vrednost predmetnih nepokretnosti kao poljoprivrednog zemljišta utvrđena je: za kat. parcele 29/2 (njiva) površine 1316m2 i 31/1 (njiva) površine 2481m2 na 300,00 dinara/m2, što za ukupnu površinu ove dve parcele od 3797m2 iznosi 1.319.100,00 dinara, dok je za kat. parcelu 32 (pašnjak) površine 2453m2 utvrđena na iznos od 150,00 dinara/m2, što iznosi 367.950,00 dinara, ukupno 1.507.950,00 dinara (svakom predlagaču po 502.350,00 dinara). Ocenom nalaza i mišljenja veštaka šumarske struke (od 15.09.2022. godine) utvrđeno je da vrednost kat. parcele 29/1 (šuma) površine 390 m2 površine i kat. parcele 30 (šuma) površine 2772m2 iznosi po 300,00 dinara/m2 (kao šumskog zemljišta), što za kat. parcelu 29/1 iznosi 117.000,00 dinara + naknada za drvni asortiman od 19.281,60 dinara, ukupno 136.281,60 dinara, a za kat. parcelu 30 iznosi 831.600,00 dinara + naknada za drvni asortiman od 139.376,16 dinara, ukupno 970.976,16 dinara, dok vrednost drvne mase na kat. parceli 29/2 (njiva) iznosi 79.993,00 dinara, kat. parceli 31/1 (njiva) iznosi 91.076,87 dinara i za kat. parcelu 32 (pašnjak) iznosi 118.383,76 dinara, ukupno 1.396.710,23 dinara (svakom po 465.670,13 dinara).

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odredio naknadu predlagačima za eksproprisane parcele kao poljoprivredno zemljište (29/2 i 31/1 po ceni od 300,00 dinara /m2 i kat. parcelu 32 po ceni od 150,00 dinara/m2) u ukupnom iznosu od 1.507.050,00 dinara, u kom statusu je ono bilo upisano u Katastru nepokretnosti i koji status je imalo u vreme pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji (odlučivši kao u stavu prvom izreke alineja prva). Prvostepeni sud je odredio naknadu predlagačima za eksproprisane kat. parcele 29/1 u iznosu od 117.000,00 dinara i 30 u iznpsu od 831.600,00 dinara kao za šumsko zemljište (po ceni od 300,00 dinara/m2) i naknadu vrednosti drvnih asortimana i to za kat. parcelu 29/1 u iznosu od 19.281,60 dinara, 30 u iznosu od 139.376,16 dinara, 29/2 u iznosu od 79.993,00 dinara, 3/1 u iznosu od 91.076,87 dinara i 32 u iznosu od 118.382,76 dinara, sve ukupno 1.396.710,23 dinara (odlučivši koa u stavu prvom izreke alineja druga). Obavezao je protivnika predlagača da predlagačima isplati novčanu naknadu za eksproprisane nepokretnosti (očiglednom omaškom u pisanju navedeno izuzete) koje su poljoprivredno zemljište (29/2,31/1 i 32) iznosima od po 502.350,00 dinara (stav drugi izreke) i naknadu za eksproprisane nepokretnosti kije su šumsko zemljište (kat. parcele 29/1 i 30) i za drvne sortimente na svih pet parcela u iznosima od po 465.570,13 dinara (stav treći izreke), sa pripadajućom kamatom, na osnovu odredbi članova 41. stav 2. i 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji. Odbio je zahtev za izvođenje dokaza od strane veštaka građevinske struke iz razloga što je prilikom određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti parnični sud vezan pravnosnažnim rešenjem o eksproprijaciji u pogledu identiteta stranaka i u pogledu identiteta nepokretnosti, koje zemljište ovde predstavlja po kulturi poljoprivredno zemljište.

Prihvatajući u potpunosti argumentaciju prvostepenog suda zasnovanu na citiranim odredbama Zakona o eksproprijaciji, drugostepeni sud je ocenio da se novčana naknada za eksproprisano zemljište određuje prema statusu i vrsti tog zemljišta u vreme donošenja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji, te da naknadna promena namene zemljišta nema uticaja na sudski postupak određivanja naknade za isto.

Pravilno je stanovište drugostepenog suda da naknadna promena namene zemljišta nema uticaja na sudski postupak određivanja naknade za eksproprisano zemljište, ali je to suprotno konkretnoj činjeničnoj situaciji, s obzirom na to da po podacima iz pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji proizlazi da su predmetne katastarske parcele eksproprisane radi izgradnje auto-puta E-80 deonica Niš-Merdare. Naime, predlagač osnovano ističe u reviziji da je do promene statusa predmetnog eksproprisanog zemljišta došlo pre pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji od 05.03.2021. godine, donošenjem Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora auto-puta E – 80, deonica Niš-Merdare („Službeni glasnik RS“, br.102/17...62/19). Zbog toga se ne može prihvatiti zauzeto stanovište nižestepenih sudova koje implicira na naknadnu promenu statusa predmetnog zemljišta.

Po stanovištu Vrhovnog suda, stupanjem na snagu Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora auto-puta E 80, deonica Niš-Merdare, došlo je do promene namene eksproprisanog zemljišta, koje je po tom osnovu postalo građevinsko zemljište na osnovu člana 82. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br.72/09... 83/18) bez obzira što ta promena namene i statusa nije provedena u katastru. Prema ovoj zakonskoj odredbi koja reguliše pojam građevinskog zemljišta, ono je definisano kao zemljište koje je određeno zakonom i planskim dokumentom kao građevinsko, koje je predviđeno za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa zakonom. Odredbom člana 83. stav 2. istog zakona, propisano je da stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava. Iz odredbe člana 88. istog zakona, proizlazi da je u slučaju kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi planski dokument koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena (stav 1), a organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u roku od 15 dana po dobijanju akta iz stava 1. ovog člana rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti (stav 2). Poljoprivredno zemljište kojem je planskim dokumentom promenjena namena u građevinsko, do privođenja zemljišta nameni može se koristiti za poljoprivrednu proizvodnju (stav 3). Od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvršena promena namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnik takvog zemljišta ostvaruje sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu, u skladu sa ovim zakonom (stav 9).

Članom 11. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da su planski dokumenti prostorni i urbanistički planovi (stav 1), a da su prostorni planovi, pored ostalog, i Prostorni plan područja posebne namene (stav 2 tačka 4). Članom 2. istog zakona, namena zemljišta je definisana kao način korišćenja zemljišta određen planskim dokumentom.

Prema tome, s obzirom na to da pravno dejstvo planskog dokumenta nastaje njegovim stupanjem na snagu (član 88. stav 9), vlasnik takvog zemljišta od tada ostvaruje svoja prava vlasnika na građevinskom zemljištu u skladu sa ovim zakonom, a bez obzira na to što organ nadležan za upis prava na nepokretnostima nije sproveo tu promenu namene u katastru nepokretnosti (član 83. stav 2). U tom kontekstu je bez pravnog značaja to što se poljoprivredno i šumsko zemljište kojem je planskim dokumentom promenjena namena u građevinsko do privođenja namene može koristiti za poljoprivrednu proizvodnju ili ekspotisati kao šumsko zemljište (član 88. stav 3). To znači da se novčana naknada za eksproprisano zemljište određuje prema vrsti (statusu) zemljišta u vreme donošenja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji.

Kako u konkretnom slučaju prema podacima iz pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji proizlazi da nije reč o naknadnoj promeni statusa zemljišta, već o tome da je pre eksproprijacije bio utvrđen javni interes za eksproprijaciju i donet planski dokument (Prostorni plan područja posebne namene infrastrukturnog koridora auto- puta E-80, deonica Niš-Merdare) koji ga je odredio kao građevinsko zemljište, to upućuje na zaključak da je pre pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji stupanjem na snagu planskog dokumenta bio promenjen status ovog zemljišta u građevinsko zemljište.

Iz izloženih razloga, prvostepeni sud će u ponovnom postupku utvrditi visinu tržišne cene eksproprisanog zemljišta kao građevinskog zemljišta na osnovu čanova 41. stav 2. i 42. Zakona o eksproprijaciji.

Kako odluka o troškovima postupka zavisi od odluke o glavnoj stvari, to je i ova odluka ukinuta.

Na osnovu izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP, odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 27. stav 2. i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku - ZVP („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88, „Sl. glasnik RS“, br. 46/95 ...14/22), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti, zbog čega je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Odredbom člana 27. stav 2. ZVP, koji se primenjuje u ovom postupku, propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Članom 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Na revizijski postupak u ovoj pravnoj stvari shodno se primenjuje imovinski cenzus za izjavljivanje revizije propisan članom 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Inicijalni akt - predlog u ovoj pravnoj stvari podnet je 23.06.2021. godine i vrednost predmeta spora u pogledu naknade za drvne sortimente je 448.110,30 dinara, od čega bi deo revidenta iznosio 149.370,13 dinara, što je ispod revizijskog cenzusa propisanog članom 403. stav 3. ZPP.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja inicijalnog akta, to revizija nije dozvoljena prema članu 403. stav 3. ZPP.

Shodno navedenom, Vrhovni sud je primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP, odlučio kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković