.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13562/2025
17.09.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Jasminke Obućina, Jasmine Stamenković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Herceg, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1331/25 od 24.06.2025. godine, u sednici održanoj 17.09.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1331/25 od 24.06.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1331/25 od 24.06.2025. godine, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 4663/23 od 27.03.2025. godine kojom je obavezan tuženi da tužilji isplati iznos od 856.189,52 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.03.2025. godine do isplate. Utvrđeno je da je tuženi stekao pravo svojine u 8/24 dela na parcelama broj ..., površine 181 m2, ... površine 27 m2 i ... površine 66 m2, sve upisane u KO ..., koji se vodi kod RGZ Služba za katastar nepokretnosti Novi Sad 3, u listu nepokretnosti ..., te je tužilja dužna trpi da se tuženi sa tim pravom upiše kod nadležne službe nakon pravnosnažnosti presude i obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 310.778,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbe člana 404. ZPP.
Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužilja kao raniji vlasnik ima pravo na odgovarajuću naknadu u visini iznosa tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti, utvrđenoj iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka, koji je pretvoren u javnu saobraćajnicu – ulicu i koristi se za saobraćaj neograničenog broja lica. U konkretnom slučaju radi se o faktičkoj eksproprijaciji, zbog čega je tužilja onemogućena da koristi ovaj deo parcele, a kako joj nije isplaćena naknada, shodno članu 1. Protokola br. 1 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i članu 58. Ustava Republike Srbije, dosuđena joj je tražena naknada kao poseban vid zaštite prava na imovinu.
O zahtevu tužioca nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivao o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. a revizijom se neosnovano ukazuje na drugačiju odluku suda, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav. Iz navedenog sledi da ne postoji neujednačenost sudske prakse na način na koji se to ukazuje revizijom. Revizijskim navodima ukazuje se, po shvatanju revidenta, na pogrešnu primenu materijalnog prava od strane nižestepenih sudova, što samo po sebi nije razlog za izuzetnu dozvoljenost revizije. Pored toga, tuženi nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih proizilazi zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji.
Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 13.06.2023. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 856.189,52 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Tatjana Matković Stefanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
