Odlučujući o dozvoljenosti i osnovanosti revizije tuženog na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Predmet tražene pravne zaštite je naknada materijalne štete koju tužilja trpi, jer je usled štetnih imisija i zagađenja koji potiču sa deponije, koja je u nadležnosti tužene, onemogućena da koristi predmetne parcele, a o osnovanosti tužbenog zahteva odlučeno je u skladu sa odredbama materijalnog prava sadržanog u odredbama Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa i Zakona o obligacionim odnosima. Imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoju odluku, to nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom na to da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava. Navodima revizije tužene kroz ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije zakonom propisan razlog za izjavljivanje posebne revizije. Pravnosnažne presude i odluka revizijskog suda dostavljene uz reviziju ne ukazuju nužno na drugačiji pravni stav, imajući u vidu da odluka u sporovima sa ovakvim zahtevom zavisi od činjeničnog stanja svakog konretnog spora, pa ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 15.07.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara. Tužilja je u podnseku od 17.02.2021. godine preinačila tužbu povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 79.826,00 dinara.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković