.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2516/2024
22.01.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milinko Bajčeta, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“, sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1711/24 od 17.04.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 22.01.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1711/24 od 17.04.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1711/24 od 17.04.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3821/2023 od 23.01.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog manje isplaćene osnovne zarade po osnovu umanjenja boda, za period od 01.01.2018. godine do 31.12.2021. godine, isplati ukupno 277.255,29 dinara, prema pojedinačno opredeljenim novčanim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene uvećane zarade po osnovu rada na dan praznika koji je neradan dan, rada noću i minulog rada, za period od 01.01.2018. godine do 31.12.2021. godine, isplati ukupno 35.347,84 dinara prema pojedinačno opredeljenim novčanim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1711/24 od 17.04.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23). Predmet tražene pravne zaštite je isplata tužiocu razlike između isplaćene osnovne zarade i osnovne zarade obračunate kao proizvod minimalne cene rada, koeficijenta posla i mesečnog fonda časova i uvećane zarade po utuženim osnovima na osnovicu obračunatu kao proizvod minimalne cene rada, koeficijenta posla i mesečnog fonda časova, a nižestepenim presudama odlučeno je odbijanjem tužbenog zahteva. U ovoj činjenično-pravnoj situaciji tužiocu je u utuženom periodu zarada obračunata i isplaćena u skladu sa opštim aktima poslodavca i tuženi je primenio elemente za obračun zarade predviđene ugovorom o radu i KU, pri čemu je osnovna zarada zaposlenog isplaćena u visini većoj od minimalne zarade. Odluke nižestepenih sudova zasnovane su na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava i u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama ovog suda prema kom ugovorena cena rada može biti niža od minimalne cene rada koju određuje Socijalno-ekonomski savet, ali iznos koji poslodavac isplati zaposlenom na ime zarade ne sme biti niži od minimalne zarade.
Imajući u vidu da kod navedenog ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujuću dozvoljenost revizije u smislu člana 410 stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
U parnicama u kojima je predmet novčano potraživanje iz radnog odnosa za dozvoljenost revizije merodavan je opšti režim Zakona o parničnom postupku.
Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 18.03.2022. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela je 312.603,13 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to revizija nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, odluka u stavu drugom izreke doneta je na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
